February 4, 2026

Nesvakidašnja torta za rođendan

Hajde sad, pošteno, da li je iko od pisaca za rođendan dobio ovakvu tortu? Umesto svećica, na štapiću, u tortu zabodene slike korica njegovih knjiga. Dobro, de, ima među njima i korica jedne knjige koja tek treba da izađe, ali poklonu se ne zadiže suknja.

Ne mogu sakriti koliko sam bio zatečen. Nisam mogao da se dignem sa stolice, a kamo li poslastičarku-darodavca da zagrlim i poljubim.

Ovu nesvakidašnju kreaciju zgotovila je vlastoručno moja sestričina, inače moj najubojitiji podbadač za pisanje – baš tako: najubojitiji. Malo-malo pa zvrc telefon, malo-malo pa poruka: „Ujko, znaš li ti koji je datum! Rok sam ti dala, nemoj da si ga slučajno prekoračio!“

Prva reakcija, kad se dostavljač sa tortom i ovim srce slamajućim buketom na njoj pojavio, nije bilo moje širenje očiju od želje i nesvesno mljackanje, kako uvek reagujem pred slatkišima, već je bilo da sam najednom čuo u glavi uzvikivanje Čkalje, našeg legendarnog Kruševljanina, kad je, u onom čuvenom televizijskom skeču, zvučno snimljenim i na gramofonskoj ploči, kao piljar na sav glas pozivao kupce da kupe njegovu robu (kako to samo davno beše!): „...Navali narode! Navali na papričice! Sveže, taze kod čika Laze! Prste da poližeš bez mas' u slas'! Ćerka da gleda, majka da jede, na ćerku da ne dava!“

Eto, sad je meni došlo da se kao Čkalja nad svojom tezgom razderem: „Navali narode! Navali na knjige! Slatke, slane kod čika Brane! Uzdah da ispustiš, njih da ne ispuštaš! Ćerka da gleda, majka da čita, dok ne pročita ćerci da ne da!“

Navali narode, obradujte pisca makar za njegov rođendan i naručite što vam srcu drago!

January 31, 2026

Skakač

Zaključio sam da je moja najnovija knjiga, BAJKE ZA VELIKU I MALU DECU, bolji skakač nego skakač u šahu. Kod onog u šahu znaš kud sve može skočiti i njegov naredni skok možeš predvideti. Kod ovog mog skakača to nije moguće. Ako ste pratili moje objave, videli ste da je skočio do Floride pa skočio do Dragačeva, Beograd da ne pominjem – uzduž i popreko ga je ispreskakao, a sad, zamislite, preskočio vrle nam bivše zapadne republike, poslednjom mećavom zavejane Alpe, u Nemačkoj Minhen, Štutgart, Frankfurt, Keln i obreo se, ni manje ni više nego u centru, nekada (bilo pa prošlo) po rudnicima uglja i Krupovim fabrikama slavne Rurske oblasti, Esenu.

Ovoga puta, moj skakač nije skočio sam. Sa svojim ukoričenim sestricama, objavljenim u prethodne dve godine, skočio je iz torbe ranoranioca čika-cuštela (po naški, čika-dostavljača), pravo u naručje frau Jasne. Obradovana Frau Jasna nije odolela, nego ih je odmah, onako još u bademantilu, na grudi privila, pa kad se obukla, na posao da krene, sa njima se u naručju i uslikala. Nije joj ni to bilo dovoljno, nego je skakača sa njegovim sestricama, uslikala i u zagrljaju lutki svoje unuke, za koju su BAJKE do Esena preletele Alpe i skoro celu Nemačku.

Ako želite da skakač skoči i do vas, i poželite da i vašu sliku sa njim u rukama objavim, prilažem vam upitnik koji će vam reći kako možete skakača i njegove sestrice da naručite.

Uživajte u čitanju, frau Jasna, takođe i vi kad vam ovako skakač, možda i sa sestrama, bude iz torbe čika-dostavljača u naručje uskočio.

January 30, 2026

Šetanje domaće životinje

Posle sedam dana vratili smo se iz Beograda u naš Drenjak. Na njušci Raje, mačora moje gospe, nova ogrebotina Komšija koji ga je hranio dok nismo bili tu, kaže da mu je svraćala neka više bela nego crna mačka. Misli da je to možda majka od mlađanog Rajinog drugara, Kmeke, koga sam pred prvi sneg skupio lopatom sa puta. Biće da je ipak u pitanju mačor, jer Raja se sa mačkom ne bi tukao. Palo bi vrečanje, posebno pred zoru, od koga bi se komšiji digla kosa na glavi. Komšija i komšinica poriču da ih je, dok nismo bili tu, išta budilo. Moja gospa ne krije zadovoljstvo. Ogrebotina je nesumnjivi dokaz da Raja nije peder.

Komšija je čekao da se mi vratimo, pa je sad on na kratko otputovao. Moja gospa, eno je, već pola sata šeta na povocu njihovog kućevnog psa (da zapišne poneko ćoše, žbun, točak od auta i drugom komšiji, koji zimi nije tu, dvorište pođubri). Posle će kuci, pre nego što ga vrati u kuću, blatnjave šape vlažnom maramicom da obriše i, ako je počela kiša, krzno osuši peškirom da mokar „ne zebne“. Njenom Raji tako nešto nije potrebno. Njemu je majka „rodila bundu“, a zima mu je ispod bunde navukla nepromočivu podbundu. Za šape će već sam da se pobrine. Uostalom, sačekaće on na simsu kuhinjskog prozora dok se ta šetnja ne završi.

Ovo sa šetnjom komšijske kuce je tante za bupe. Tako se mi komšije iz Drenjaka uzajamno pomažemo: hranimo i šetamo domaće životinje onome ko nije tu. Dobro je što nam sličnu pomoć ne traži i komšija sa brda. On gore, osim preživelih mačaka i lovačkih pasa, ima krave, kokoške i poneko svinjče.

Kad već pomenuh svinjče, ni gospin se Raja u pogledu hrane ne razlikuje mnogo. Otkad se ovde vreme iz minusa promenilo u plus, kao da je iz gladi izašao. Kakav god da je, nek mi je gospi živ i zdrav, makar se i u svinjče premetnuo. Gospa će biti zadovoljna, a zadovoljan ću biti i ja. Zadovoljstvo ne samo da se prenosi nego se i uvećava – kad zatreba.

Čitaj dalje » (Read more »)

January 21, 2026

Zaturavanje

Moja je gospa izvukla maločas iz nekog budžaka staru kutiju od čizmica. U njoj je našla plavo pakovanje deterdženta za ručno pranje, „Biljana“, onog koga je OHIS Skoplje još sa raspadom Jugoslavije prestao da proizvodi. Začuo sam samo kliktaj ushićenja i likovanje kad je dotrčala da mi svoje otkriće pokaže.

Kažu da svaka kuća ima prosečno šezdeset pet paukova koji se kriju po ćoškovima, rupama i raznim budžacima.

Pauci se ne daju uporediti sa mojom gospom. Budžake u koje ona zna da zavuče stvari, ni pauci, ma u kolikom broju da se okote, nisu u stanju sve da pronađu i u njih se posakrivaju. Kad ona nešto negde ostavi, to ni sveti bog, sem slučajno, više ne nalazi.

Osim „Biljane“, iz volšebne kutije, očigledno pronađene u nadahnuću potrage za nečim sasvim desetim, ruke moje gospe-pauka izvadiše još sedamnaest žileta sa drškom, ala „Bic“, od dva do šest nožića, što u celofanskom pakovanju što nezapakovanih (koje je kupovala usput, kad kupuje nešto drugo, misleći da ih u kući više nema). Takođe je izvadila i pakovanja „cik-cak“ vate, u količini otprilike za dva stoga sena (i to proizvedeno pre raspada Jugoslavije), kao i jedan superbrzi lepak koji se, što bi rekla moja sestra od tetke, tokom svih ovih godina verovatno već „skamenjosao“.

Bravo za moju gospu! Očekujem da će, u nekom narednom nadahnuću bauljanja po budžacima, otkriti i ponešto od onoga što sam i sam zaturio.

Paučinu ne pletu samo pauci, već i naši mozgovi, s tom razlikom što pauci pamte gde su šta smotali.

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovim ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na ovu stranicu sa koje je skinut, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

January 20, 2026

Jutarnje oglodavanje

Skoro da nema jutra da se ne ponovi isto. Jutarnji sam tip, ona je noćni. Kad se meni hoće, njoj se po pravilu neće. Preko dana kuva, sprema, čisti, brčka nešto, a ja, kad je vidim tako zajapurenu, baš tad mi dođe. Ali, čik joj priđi. Bolje ne pomišljaj. Da li će joj sutra biti žao kada me stigne Rakićevo vreme?

„Kad pomislim, draga, da će doći vreme / Kad za mene neće postojati žena... Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada...“

Malo joj je trebalo. Bolje da sam joj majku opsovao nego što sam ove stihove izrecitovao.

„Vi, muškarci, samo na to mislite!“, bez podizanja pogleda, siknula je, nagnuta nad čarapama koje štopuje.

„Na koje 'to'?“, pravim se lud.

„Na seks, kako 'na koje'?!“, zaškrgutala je.

„To nema kod nas, to ima samo u inostranstvu“, citirao sam Đuzu Stojiljković iz davnog TV skeča, u kome on i Seka Sablić kao klinci, sede na klupi i klate noge. „To što oni zovu seksom, kod nas je nagon za produženjem vrste“, zaključujem učeno.

„Da, jednokratno produženje! A mi smo te koje posle, celog života brinemo o održavanju vrste!“, uzvratila je još učenije.

„Ništa, onda“, uzdahnuo sam. „Odoh ja u ve-ce.“

Čitaj dalje » (Read more »)

NARUČIVANJE KNJIGA slanjem mejla izdavaču: suza.dream@outlook.com, ili popunjavanjem ovog obrasca:

February 4, 2026