Život može da bude bajka - Osvrt na bajku književnika Branimira Perića "Srodne duše"

Život može da bude bajka

Osvrt na bajku književnika Branimira Perića

SRODNE DUŠE 

Bajka je posebna književna vrsta kod koje se čudesno i nadnaravno preplić e sa zbiljnim, stvarnim životom, da se dobiva utisak da nema razlike... Tu se maksimalno izražava polaritet između dobra i zla na prefinjen umetnički način. Bajka je čarolija, izmaštana tajnovita umetnička ili autorizovana tvorevina. U bajku se unose čudesni elementi, koji nisu stvarni, ali oni vešto prkose zakonitostima stvarnosti... Teško je odrediti gde prestaje fiktivno od banalne stvarnosti. Junak bajke na kraju sve dovodi u red, zadovoljavajući pravdu na jedan čudesan, ali očekivan način. Većina nas odrastali smo na bajkama braće Grim, Andersenovim, pa i bajkama V. Karadžića. 

Danas sam uživala u bajkovitom svetu prekrasne bajke SRODNE DUŠE, Branimira Perića. Kao da sam dobila ključ Alise iz ZEMLJE ČUDA...

Autor, dobrom psihologijom poznavaoca ljudskih duša, znalačkim umećem pisanja, na bajkovit način nas je uveo u vrlo intrigantnu tematologiju, jer je istina da smo svi tragači srodne duše...

Temporalnost događaja je prilagodljiva svakom vremenu i mestu, ali kako to obično biva u bajkama, likovi su prinčevi i princeze... carevi i carice... kraljevi i kraljice... dvorci, čudesne zemlje, mračne šume, cvetne livade, leptirići i cvetići. Tu su i podanici, narod, vračare, doušnici, podrugljivci i zlobnici...

Vođena nekom čudnom magijom šetam putevima autorove mašte i neslućeno se identifikovah... pronađoh tu žudnju koja večito gori u nama, tu potragu za srodnom dušom...

Uglavnom znamo kako izgledaju fulovi u životu, a jako malo ili gotovo nikad o susretu sa srodnom dušom i zato ostajemo večiti tragači za svetim gralom!

Učinite svoj život bajkovitim, ako na životnom putu prepoznate SRODNU DUŠU, skinite veo (koprenu) sa lica, nasmešite se, pogledajte prepoznatljivo oči u oči... raširite ruke u zagrljaj, jer ŽIVOT TADA POSTAJE BAJKA i obavezno pročitajte bajku Branimira Perića SRODNE DUŠE.

Beisa Romanić, kulturolog

28. januar 2025. godine, Novi Sad

 

Kraljevi, konji i magarci

– pesma u tri pevanja –

 

Kraljevi

 
I žene prosuše nagost svoju usnulim poljima
prosuše požudne
i zacvileše:
Uzmite nas, Sinovi Božji, uzmite...
I uzesmo ih.
Bilo je to na Preobraženje
dana Gospodnjeg
kad potekoše reke brzacima žustrim
procvetaše bedra belinom zanjihana
kad raspupiše se dojke
usahle nedirnute
i zapevaše
svi zapevaše
       Mi Sinovi Božji
       stvarasmo čoveka.
 

 

Konji 

Kroz klasje sazrelo jurismo ih razdragane
i sustizasmo ih
mokre od poljubaca i rose sustizasmo ih
i uzimasmo ih
na Nebo odvlačismo
i pismo ih
do poslednje kapi pismo ih
a one grcahu
nabubrele plodonosne
od strasti grcahu
i pevahu
svi pevahu
       Mi Sinovi Božji
       ljubismo kćeri čovečije
       i ne beše nam žao

 

 

Magarci

U zlatne niti hvatale nas
sputavale nemoćne
i vijale, žitom provlačile
nezasite
žudnjom nagrižene
razvratnice pohotne lica nevinoga
I snagu našu točiše
u kristalne čaše nalivaše
isceđene
onemoćale
I ne ostaviše nas poljima usnule
već rekama na dno odvukoše
da se goste našim milovanjem
da se slade nepokretom umrtvljenim
rusalke vile zlatokose
I kliktaše
do poslednje kapi iz nas cediše
i pevaše
svi pevaše
       Mi Sinovi Božji
       ženama čovečijim

       snagu podasmo
       kajanjem široko obuzeti

 

© Branimir Perić

Pesma u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na ovaj blog odakle je preuzeta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Pesma "Kraljevi konji i magarci" objavljena je u knjizi pesama Branimira Perića, "Jabudakanija - pesme za smeh i plač", KK21 i SuzaDream, Smederevska Palanka, Brzeće, decembar 2024, str. 54-55 

 Pesma "Kraljevi konji i magarci" objavljena je u knjizi "Pesnička jesen kraj Morave", Književni klub "Moravski tokovi", Trstenik, oktobar 2024, str. 194-195.