Jutarnje oglodavanje
Skoro da nema jutra da se ne ponovi isto. Jutarnji sam tip, ona je noćni. Kad se meni hoće, njoj se po pravilu neće. Preko dana kuva, sprema, čisti, brčka nešto, a ja, kad je vidim tako zajapurenu, baš tad mi dođe. Ali, čik joj priđi. Bolje ne pomišljaj. Da li će joj sutra biti žao kada me stigne Rakićevo vreme?
„Kad pomislim, draga, da će doći vreme / Kad za mene neće postojati žena... Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada...“
Malo joj je trebalo. Bolje da sam joj majku opsovao nego što sam ove stihove izrecitovao.
„Vi, muškarci, samo na to mislite!“, bez podizanja pogleda, siknula je, nagnuta nad čarapama koje štopuje.
„Na koje 'to'?“, pravim se lud.
„Na seks, kako 'na koje'?!“, zaškrgutala je.
„To nema kod nas, to ima samo u inostranstvu“, citirao sam Đuzu Stojiljković iz davnog TV skeča, u kome on i Seka Sablić kao klinci, sede na klupi i klate noge. „To što oni zovu seksom, kod nas je nagon za produženjem vrste“, zaključujem učeno.
„Da, jednokratno produženje! A mi smo te koje posle, celog života brinemo o održavanju vrste!“, uzvratila je još učenije.
„Ništa, onda“, uzdahnuo sam. „Odoh ja u ve-ce.“
© 2026 Branimir Perić
Tekst može biti preuzet i objavljen u delovim ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na ovu stranicu sa koje je skinut, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.
