Četrnaestog ovog meseca u almanahu
U petak,
četvrtog avgusta, 2023. desilo se književno veče u kafančetu „Beti Ford“ u
Skadarliji, iliti što bi se u nas pomodno reklo: u art-kafeu „Beti Ford“ (da
čudnog li imena za nas u Srbadiji). No, nobl je nobl, stransko lepše zvuči nego
da se naški kaže Beloslava Beti Fijakerić ili Čezić, ili ne daj bože Taljigić
(mada bi ovo poslednje i imalo smisla, s obzirom da vuče na onu čuvenu Taliju,
grčku muzu, zaštitnicu komedije i idilične pesme); oduvek smo se dodvoravali
strancima. Nemojte samo veštačku inteligenciju da pitate zašto se tako zove.
Odgovoriće vam kao i meni da je to „ironičan naziv po imenu nekadašnje prve
dame Amerika, Beti Ford, koja je bila poznata po svom aktivizmu i borbi protiv
zavisnosti od alkohola i droga“. Zamisli, Beti Ford koja se lečila od alkohola
i tableta po prestanku mandata prve dame da je simbol borbe protiv alkoholizma
i to u Srbiji gde je rakija nacionalno ponos-piće, a krčmarice vino toče! Mada,
ruku na srce, nemam ništa protiv što se po toj prvoj dami Amerike ova
art-birtija i galerija zove, jer Beti Ford je bila sa američkog stanovišta
potpuno iščašena (u ono vreme). Bila je prirodna, normalna osoba, nekako
se ponašala naški, otvorena srca – što na um to na drum. Bolje u svakom slučaju
tako zove nego da se zove po nekoj našoj izvikanoj i naduvanoj, nekoj
silikonki, estradnoj „umjetnici“ ili isfabrikovanoj, da ne kažem
„diplomiranoj“, koje „haraju“ današnjom književnom i umetničkom scenom Srbije,
a nisu ni pod prozor da prođu curama što ove večeri u 18:30, u memljivom
dvorištu pod lipom bašte „Beti Ford“ (Zetska 2) dođoše i svojim blistavim i
umnim stihovima se oglasiše.
Elem u tom
„Beti Ford“ umetničkom-kafančetu bejah i ja tog četvrtog avgusta sa gospom mi,
ali ne pih ni rakiju ni vino, nego se napijah mladosti na književnoj večeri
koja je bila upriličena u čast izlaženja „Međaša 1“ prvog almanaha poezije u
izdanju Udruženja nezavisnih pisaca Srbije. Zašto kažem da se napijah mladosti?
Zato što su, sem nas dva-tri metuzalema, došli da čuju poete samo mladi i to
pretežno cure. Cure su inače najzastupljenije i u Almanahu. Od 59 autora, 38 ne
brijaju bradu, odnosno više od 64% su pesnikinje. To nije ni čudo, s obzirom da
su danas skoro isključivo žene te koje čitaju; logično je onda da njihova,
čitanjem omekšala dušica, oseti potrebu da se i lirski izrazi, a još veću i
drugima svoja osećanja da ispovedi (uglavnom nežna, topla – ona ostala iskaliće
već gde treba i kad dođe vreme za to).
„A od kuma…“ u „Međašu 1“, na 72. strani, moja poema „Četrnaestog ovog meseca“ – i to na čitavih deset strana! Verujem da ju je urednik Almanaha, Ivan Despotović, odabrao zbog kvaliteta, a ne zato što mu je nedostajalo deset strana teksta da popuni knjigu. Šalu na stranu, stvarno mislim da je pesma „Četrnaestog ovog meseca“ majstorski i baš pesnički dobro odrađena i da bi bilo „greota“, što rekao narod, da je i neki muški, ne samo ženska čeljad ne pročita. Odrecitovah prisutnim damama (i ponekom zalutalom muškarcu među nama) prvu stranu od tih deset, uz propratnu besedu. Na žalost, sliku kako zborim moja mi gospa od uzbuđenja ne uslika – sva se bila napela da nešto ne lupim (kako već umem kad mi inspiracija nadođe). Zato molim, ako se desilo da me je neko od prisutnih ipak uslikao, nek blagoizvoli poslati mi na dar to svoje snimateljsko delo – znaću da mu se zahvalim. A vi koji propustiste ovo veče pod lipom (valjda je ono iznad nas bila lipa, mada je gorostasna), proverite da li se samo hvališem ili je pesma „Četrnaestog ovog meseca“ zaista hvale vredna.
Ovo je link na kome se da pročitati:
https://branimirperic1.blogspot.com/2023/08/cetrnaestog-ovog-meseca.html.
KRAJ
©2023 Branimir Perić
Tekst može biti preuzet i objavljen u delovim ili
celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) da se navede puno ime
i prezime autora i postavi link na početnu stranicu ovog sajta (2) da se
ne vrše nikakve izmene preuzetog teksta i (3) da se preuzimanje i objavljivanje
ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog
teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.
