Maca i macina zahvalnost

– Kratka priča –

 

Jutros nam je maca, u znak zahvalnosti što je hranimo, donela na poklon miša. Nije ga stavila na prag, nego ispred praga. Prag je njena fotelja za dremuckanje, a u fotelji samo nepristojni ručavaju. Mjaukala je dozivajući nas da ustanemo iz kreveta, izađemo i divimo se njenom od srca odvojenom poklonu. U stvari htela je mišem da nas podmiti da joj u čanče sipamo mleka. Tek kad je dobila svoju belu poslasticu, prestala je da mjauče. Sela je, umivala se i sukla brke. Miša, naravno nije pipnula. Kakva bi to mačka bila da pojede poklon koji je donela. Baš nam je lepo vaspitana!

Večeras je opet donela miša – ovoga puta sebi na poklon. I njega je spustila ispred praga. To je bio drugi miš u njenom mladom životu (ili bar drugi sa kojim se hvali). A još pre dvadeset dana, kad nas je našla, bila je mače! Nakon što ga je pojela, razumljivo da je očekivala nagradu. Ne bi bilo lepo sa naše strane da je razočaramo. Ponekad treba baš imati snagu pa izdržati poverenje koje neko ima u tebe. Dva čančeta mleka je popila da zalije večeru. Mleko je njeno vino. Sad će slatko da spava i u snu da prede. Srce nam je na mestu kad znamo da neće skapati od gladi pošto budemo sišli sa planine i nikoga više ne bude ovde da je hrani. 

 

KRAJ 

 © Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Pričica je objavljena u knjizi "Almanah kratke forme", izdavač "ART grupa AKT", Valjevo , decembar 2024, str. 55. 

 

Depeša iz brzojava

 
Dobro jutro,
ja sam mačak iz susednog kvarta –
brzojavom depeša je stigla
preko Like i Gorskog Kotara,
Kvarnera i tunela Učke,
cikcakala putevima Istre.
Od tokova kružnih skoro pobenavi
te s’ zamalo u more ne smoči.
 
Dalekozorom ugledah te jutros
suzica ti suzu nemilice stiže.
Dalekozor, znadeš, kupio mi tata
da sa njime mace krovovima šacam
golubice, vrapce, dosade od vrana
i u polju krtʼce zemljicu što riju
kad izvire i više se ne kriju.
 
Sanak neugodni usnila je maca
u lov se tog jutra nadahnuto dala
u domu susede miša ugledala.
Videć’ samo njega i ničega drugog
u kujni se mokroj okliznula klizom
prevrnula šerpe, polomila čaše
escajg dole zveknu, po podu se rasu.
A kad dedo stari za njom štapom viknu,
a baki se klube od tog razmotalo,
iz doma begom zakači pletivo,
pletivom ljulj-stolicu,
a stolica rep olinjalog kerca:
rep mu prebi,
a keruši izbi zub.
 
Sad je mačku stra’ da se nesmotrenost ta
i na javi, u njenom sobičku, ne ponovi
pa posuđe svoje ne stane da lomi
il’ još gora propast,
sakloni me bože i device sveta,
da jureći miša-piša, lovom nadahnuta
i mačku svome rep ne prekrati.
 
O, ti maco mila, otri suze svoje,
počuj vani, ptice poje,
zove te od luke galebova let,
more se ljeska, više neg’ je divan svet.
Šapicom krzno zagladi,
umesto što mjauk do nebesa puštaš,
zapredi, privi se uz mačka svog.
Istina je samo jedna, znaj:
i najružniji sanak zaborav ti briše
kad u skute imaš šćućurit’ se kome
kad njuškica s njuškom isti vazduh diše.
Tada će vam srce zajedničko,
ne samo sa leve,
već sa obe strane otpočet’ da kuca.
 

@ Branimir Perić 

Tekst pesme može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka koji vodi na stranicu sa koje je preuzet (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.