Mami za njen 46. rođendan

 

smešan je ovaj svet
uzdasi i žudnje zajedno mu niču
tuga i sreća skupa ga prate
a život
samo velika laž 

trajanje bez povratka

 

mama
vidiš li me
da znam još uvek me vidiš
na peronu sam nekom mama
gužva je tu
vozovi tutnje
ne znam koji je moj
gužva paklena
 
gledam te mekane bilijarske lopte
gledam ljude
košmare kretanja
ne znaju gde idu
a sigurni su
nekuda moraju stići
 
na peronu sam mama
vozovi ovde tutnje bez stajanja
bez kočenja
hukte sve brže
 
ipak neko uspe da uskoči
sretnik ili
krivi voz
 
sve me zbunjuje
cik-cak putanje ljudi
vraćanje na isto
vozovi što ispuste paru kada do nas dođu
 
do šina još nisam stigao mama
ali znam
uskoro ću biti nad njima
ili na njima
 
para je suviše bela mama
vidiš li me
ja tebe skoro ne
 
a još juče sam bio dete
još juče si bila devojka
a danas
danas je deka na samrti
danas vozovi tutnje
 
već sam na ivici perona
opet me je dim obavio mama
vidiš li me još
 
čujem zviždi
far u daljini
 
mama zbogom
ovo je moj voz izgleda
i moja para
moja kvaka na vratima
mama zbogom
ovo je moj voz
 
magla me obavija mlečna
skočio sam
za nešto se hvatam
krenulo je
samo što ne znam
na kojoj je strani lokomotiva
niti te vidim mama
više te ne vidim

mama!

 
© Branimir Perić

 

Nesvakidašnja torta za rođendan

 

 

Hajde sad, pošteno, da li je iko od pisaca za rođendan dobio ovakvu tortu? Umesto svećica, na štapiću, u tortu zabodene slike korica njegovih knjiga. Dobro, de, ima među njima i korica jedne knjige koja tek treba da izađe, ali poklonu se ne zadiže suknja.

Ne mogu sakriti koliko sam bio zatečen. Nisam mogao da se dignem sa stolice, a kamo li poslastičarku-darodavca da zagrlim i poljubim.

Ovu nesvakidašnju kreaciju zgotovila je vlastoručno moja sestričina, inače moj najubojitiji podbadač za pisanje – baš tako: najubojitiji. Malo-malo pa zvrc telefon, malo-malo pa poruka: „Ujko, znaš li ti koji je datum! Rok sam ti dala, nemoj da si ga slučajno prekoračio!“

Prva reakcija, kad se dostavljač sa tortom i ovim srce slamajućim buketom na njoj pojavio, nije bilo moje širenje očiju od želje i nesvesno mljackanje, kako uvek reagujem pred slatkišima, već je bilo da sam najednom čuo u glavi uzvikivanje Čkalje, našeg legendarnog Kruševljanina, kad je, u onom čuvenom televizijskom skeču, zvučno snimljenim i na gramofonskoj ploči, kao piljar na sav glas pozivao kupce da kupe njegovu robu (kako to samo davno beše!): „...Navali narode! Navali na papričice! Sveže, taze kod čika Laze! Prste da poližeš bez mas' u slas'! Ćerka da gleda, majka da jede, na ćerku da ne dava!“

Eto, sad je meni došlo da se kao Čkalja nad svojom tezgom razderem: „Navali narode! Navali na knjige! Slatke, slane kod čika Brane! Uzdah da ispustiš, njih da ne ispuštaš! Ćerka da gleda, majka da čita, dok ne pročita ćerci da ne da!“

Navali narode, obradujte pisca makar za njegov rođendan i naručite što vam srcu drago!

© 2026 Branimir Perić

 

 

Rođendan

 

Za šest dana biće ti rođendan
da li da ga čekam
ili pesmu odmah dam?
Raduješ li mu se
kao što se raduješ pesmi mojoj,
ili ti je svaki
kako te godine stižu
duši sve teži?
Da nije tvojih
kalendar da ne seća
rado bi ga se odrekla
znam;
da te na taj dan majka rodila,
hladno bi porekla,
prespavala i veče.
Kalendara da nije
i tvojih da nije
pogleda tvog da nije:
vidiš ga u ogledalu
ne samo na taj dan:
ne da ti se očima izmaći.
 
Veruješ li još, pitam se,
ili ti je i verovanje zgaslo
sveća na izdisaju
sagorela nada da će
nastaviti sjati svetlost toplu
negdanju
koja se ište i čeka
pod jelkom iskićenom
umesto poklona
da se
poljupcima
poljupci vreli
i vlažni
iz misli i mašte
u stvarnost vrate?
 
Upali svetlost,
sveću ne pali,
da je imala svrhu
dogorela ne bi.
Svetlost je u tebi,
ti si sveća koja zrači
sja i ne dogoreva.
Pusti rođendane
nek se bune,
dan ko dan.
Jelka ti potrebna nije da se
poklon pod njom spusti.
Spusti ga sama gde bilo,
sebi ga daruj,
pesmu pusti,
do daske odvrni zvuk:
i noć može da iskra
greje i sjaj pušta.
Videćeš oko svoje kako
umesto tuge
suzi radosnici blistaj daje.

KRAJ

© 2024 Branimir Perić

Spevano 22.12.2024, Drenjak, Kopaonik

Pesma može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ove pesme suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Ovo je dvanaesta pesma iz ciklusa "Pevanja Veroniki", ali nije ušla u knjigu pesama Branimira Perića "Nestanak struje" u kojoj je objavljeno prethodnih jedanaest pesama iz istog ciklusa.

Ime Veronika je simbolično, sastavljeno je od reči vera i svetionik (kao svetionik odoleva talasima koji se razbijaju o stenu na kojoj stoji).

 

За шест дана биће твој рођендан

да га чекам

или да дам песму одмах?

Радујете ли му се

као што се радујеш мојој песми,

или имате сваки

како те године долазе

душа постаје тежа?

Да није твоје

календар не памти

радо би га се одрекла

Знам;

да те је тога дана мајка родила,

било би хладно,

преспавао ноћ.

Календар ако не

а твој ако не

погледај своје ако није:

видиш то у огледалу

не само тог дана:

да ти не побегне из очију.

 

Да ли још верујеш, питам се

или је и твоје веровање замрло

свећа на издисају

горела нада да ће

настави да сија топлом светлошћу

некад

који се пита и чека

испод окићене јелке

уместо поклона

да

пољупци

врели пољупци

и влажна

од мисли и маште

назад у стварност?

 

Упали светло,

не пали свећу,

да је имала сврху

не би изгорео.

Светлост је у теби,

ти си блистава свећа

сија и не гори.

Пусти рођендане

нека се буне

дан по дан.

Не треба вам јелка

стави дар под њу.

Спусти га сам било где,

дај себи

пусти песму

на плочу окрените звук:

а ноћ може да блиста

греје и сија.

Видећете својим очима како

уместо туге


сузе радоснице сијају.

 

 

Tebi je ovo ne znam koji

 

Tebi je ovo ne znam koji
koliko ih je bilo i koliko će ih biti
zavidan nek broji
 
Ko vino su ti pitko
što više zriju
vladarska su više
vodica carska
 
Zlato našeg života
stremljenja
ljubavnog drhta i stignuća
ne rastvaraju
 
Dragulje stvaraju
rajske dvore
slavuju lug
pčelama zuj
spokojstvu naj
 
Što ih više pijemo
manje pijani
više opijeni mi smo
 
Što ih više ima
tražimo se šire
spleteni
prepleteni
htenja puni
spoznaje
pregnuća
 
Sa godinama tvojim
godine naše
planinski se buče
dižu ih fontane volje
vodoskoci sanja
morem beskraja puče
 
Sve vode želja mojih
ka vodama tvojim hrle
odavna
 
U vodici se carskoj grle
snovi naši i sade naše
 
Cvrkut im i kliktaje čujem
bruje
da te imam
da me imaš
da se imamo sada dok je svesti bure
dok damari u nama jedno drugo
umesto repova svojih jure
i sustižu.

© 2021 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na stranicu ovog sajta sa koje je tekst preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Pesma "Tebi je ovo ne znam koji" objavljena je u knjizi "Duga - zanete pesme", autor Branimir Perić, izdavači KK21 i Suza Dream, str. 55-56

Pesmu je autor napisao svojoj supruzi, Vesni, za njen rođendan.