Harmonik
Polarne noći
Okolne vrhove koji opkoljavaju naš
trenutno tamni vilajet, obasjaše danas blistavošću jutra zlaćani
sunčevi zraci. Međutim, toplota njihova ne bi dovoljna da do sada (dva sata
posle podneva kada ovo pišem), ne otopi sa nakostrešenih vrhova okolnih brda
posedele četinare i bukve. Sve je još uvek od inja belo, ne od snega, iako je
sneg za vikend sitno provejavao i još uvek se od njega tle beli u osojnim
uvalama i mraku najdubljih senki.
Juče nije bilo sunca, samo magla oko
nas, belilo sedih brda i beli tragovi hodača po smrzloj travi.
Sinoć je bilo minus jedan, a onda je
naglo počela temperatura da pada. Naša terasa je u pozno doba postala
osvetljena, kao da je reflektorom obasjana. Izašao sam da pomerim uza zid kuće
jabuke sa terase koje danas obrah, kako bi manje mrzle. Pod tim se reflektorom
osetih kao u vesternu, kad filmadžije noć pod mesečinom dočaravaju efektom
„američke noći“, snimanjem kroz tamni filter scene na suncu.
Nisu mi bile potrebne filmadžije da
bih znao da će noć biti izuzetno hladna. Pred samo leganje, bez obzira kolika
je napolju temperatura, otvaram širom prozor. Dok se skidam i navlačim pidžamu,
zveram u noćno nebo. Pedalj iznad obrisa najvišeg brda, na izmeštenom zapadu,
crveneo se Mars, sjajio se bez treperenja. Kad je noć na planini vedra, bistra
kao dan koji svane nad predelom opranim kišama, zna se da će jutro biti do
štipanja hladno. Zaista bi takvo.
Mi nemamo pevca da nas ujutru budi,
ali imamo mačka. Nepogrešivo mjaukalo, navijeno da pokazuje kad je vreme da mu
se naspe mleka i ovoga jutra nas „na vreme“ probudio. Termometar okačen na
spoljašnji okvir prozora pokazivao je minus četiri stepena. Znači, noć je bila
još hladnija nego što smo pretpostavljali.
Mogu da zamislim kako se juče osećala
moja ruska prijateljica, Olga, gore u brdima. Usudila se, po jučerašnjem,
srebrom optočenom i gustom maglom obmotanom predelu da protegne noge do
najbližeg ćuvika iznad svoje kuće. Njena kuća je u brdima, planinskim stazama
pola sata hoda od nas. Naježio sam se od samog pogleda na fotografiju koju mi
je poslala. Ne bih izašao po takvom danu ni za opkladu, ali sam izašao da
nahranim vrtorepe kuce i zagrljajem ugrejem predućeg mačora. Ali to se ne važi.
U naselju smo samo mi i komšija Pepi.
Pre deset dana smo se pozdravili kad je otišao. Rekao je da se vraća tek na
proleće, a eto ga pre proleća. Pobegao iz grada čim se pročulo da se „korona“
uortačila sa nedotupnom omladinom. Kaže, krenula je da puni i kuće, pošto je
prethodno popunila sve raspoložive krevete bolnica. Više nismo sami u našem
tamnom vilajetu, tamnom ne zbog osećaja samoće, ili, ne daj bože, tame na duši.
Naše rajska udubina između planina,
kosmički je odsjaj polarne noći kakva u ovo vreme pohodi najudaljenije ljudske
naseobine arktičkog kruga – bočni harmonik frekvencije polarne noći, kako bi tu
pojavu fizičari opisali. Više od mesec dana ovde neće biti sunca, taman toliko
koliko u krugu pod Medveđim kolima neće biti dana (Medveđim kolima nazvaše Grci
ono tamo daleko mesto gde sever caruje). Od dvadeset osmog novembra, kad su
njegovi zraci još samo dim iz našeg odžaka uspevali da taknu pa do sedamnaestog
januara nećemo se njegovim osmehom ogrejati. Ostaje nam da se, kao vernici pred
bogom svojim, jedino klanjamo freskama koje sunce šara hodajući po krošnjama na
vrhovima brda. Ta brda su naš usud i naša blagodet istovremeno: od sunca nas
sakrivaju, a kad je van tame našeg vilajeta ciča zima, od nje nas zaštićuju.
Dvadeset osmog novembra rodila se
moja majka – sunce je znalo kada da mi se skrije. Znalo je da će mi i bez njega
biti oko srca toplo i duša raznežena. Niko ne greje takvom toplinom kao pomisao
na majku. Majka je jedino sunce koje nas greje i kad sunca nema.
KRAJ
©
2020 Branimir Perić
Tekst može biti
preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje
sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje
linka na stranicu ovog sajta sa kojeg je preuzet, (2) bez izmena preuzetog
teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u
komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno
navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.
"Harmonik polarne
noći" je objavljen aprila 2023. na stranama 64 i 65, u broju 11,
godina VI, časopisa "Nekazano", koga izdaje Međunarodno
udruženje književnih stvaralaca i umjetnika "Nekazano", Bar,
Crna Gora.
Promocija 11. broja
časopisa »Nekazano« i proslava Svetskog dana knjige i autorskih prava
održana je 23. april 2023. u Dvorcu kralja Nikole, u Baru (Crna
Gora).
