Naše more

 

Konačno, posle trideset godina i dva meseca, na našem smo moru u Hrvatskoj. Nozdrve se šire, pluća nadimaju, srce damara; oči ne stižu da obuhvate sve ono što nisu hvatale tolikih godina. Borovi ponovo mirišu, more milo miriše, vazduh miriše, sve miriše onim dragim i nikad zaboravljenim mirisom koji opija, pleni, zanosi, maštu raspaljuje i u avanture poziva. A voda topla, u nozdrve ulazi i štipa, onako drago kako samo Jadran može da te štipa i talasima dodiruje, kao nežni, zaljubljeni, devojački prsti. Kakav spa, kakve kupke, džakuzi, velnes centri, tajlandske masaže… ovo blaženstvo, kad se posle puta baciš u naše more, kad te zagrli, obujmi svog, nijedno drugo more ne može da nadomesti.

Stigli smo juče oko pola šest popodne; pošli oko pola deset ujutru. Lagana, lagodna vožnja. Do Zagreba skoro prazan autoput sa obe strane – kilometrima samo mi na njemu. Tek nakon Zagreba krenula gužva. Oko Rijeke tek. Neki nadobudnik sa tatinim autom, udario u putarski kamionom u tunelu Trsat.

Dok smo se smestili, taman je ostalo toliko vremena da se pola sata iz vode ne izlazi, a kad se izašlo, sledećih pola sata da se suši na toplom vetru, dok se pešači duž obale, istražuje okolina i široko udiše vazduh obale.

Borovi sviraju vetrom iznad moje glave, provlače ga kroz iglice, škrope me mirisom smole, iskusniji od sveštenika s tamjanom. More se sa strane mreška i premišlja da li da se u talase slije, ili da se i dalje dečački, sa vetrom nadjuruje.

Zaboravljam da još od poslednjeg sendviča u podne nisam jeo, zaboravljam da nisam sam i da me neko, isto toliko gladan, u sobi čeka da krenemo na večeru.

Hodam i plačem.

KRAJ

© Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

 

 

S Rusom jednom od staza

  

Konačno, posle više od petnaest godina, ponovo pređoh ovu stazu. Trebalo je da dođe Rus iz Sibira pa da mi se takva prilika ukaže. A prilika, kad nekome možeš da pokažeš ono što ti je drago, prilika je muke vredna.

Staza je duga nekih sedam-osam kilometara. Visinska razlika koju treba preći (tačnije uz uspon jezik plaziti i niz drugi se u povratku skotrljati) iznosi oko tri stotine metra. Mačji kašalj za planinare, ali kad u grupi imaš nekog ko svakog časa staje nešto da uslika, da obere koju šljivu, jabuku, kupinu, onda te već posle kilometar-dva noge i kičma opominju da im (nogama i kičmi) i nisi neki prijatelj sa tolikim stajanjem pod ručnom i čekanjem da se sibirske oči i usta nadive našeg zelenila, upiju dovoljno boja, oslade ukusa i kroz kristalno okce mobilnog telefona, Sibircima posle, kad se majčici Rusiji Rus vrati, bar slikom raj ovdašnji dočara. A ni njegova pratilja nije ništa bolja sa zastajkivanjem i uslikavanjem. U stvari, teško da joj i on, takav kakav je, svime zadivljen, može parirati.

Nekog pretpostavljam i mogu prevariti da je ovo napor neizmerni koji samo budala, na trideset stepeni, po suncu sebi priređuje, ali kad vidite po kojim se sve čukama i vrletima lokalni seljaci frezama, traktorima i balirkama za seno veru, a da uspone i nispone pri tom osećaju kao moja draga njenu kaldrmu (za koju se pupčanom vrpcom vezala), svako bi se posramio i glavu pred njima pognuo. Kako da tim istim seljacima objasnim zašto sam se posle pet sati pešačenja jedva dokopao kreveta, a jutros do deset jorgan grlio? Nikako! Mada, razumeju oni nas građane – uveseljavamo ih. Ne kriju smešak dok sa nama razgovaraju i onako nas seljački, sitno potkecavaju. Vala i neka. Zaslužili smo. Ne samo zbog njih, nego zbog sve ove lepote u kojoj retki od nas (i to samo ponekad) znaju (i mogu) da uživaju.

KRAJ

© Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na početak ovog teksta na sajtu sa koga je skinu, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.