The Little Drummer Boy
by Marion Saumarez (1885–1978), 1930,
from St John's Residential Home, Guernsey

  

Tatara tatara ta

 

Tatara tatara tatara ta
Daje se velikom i malom na znanje
Rodilo se juče belo usijanje
 
To vam obznanjujem ja dobošar Luka
Jedan je ništa dva doboša su buka
 
Kada mlekce ne bude više pila
I u dobošara stasa Mila
 
Od jutra do sutra čuće vam se lupa
Fali će vam s glave kosa da se čupa
 
Tatara tatara tatara ta
Daje se velikom i malom na znanje
Rodilo se juče belo usijanje

 
© Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovim ili u celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Pesmu "Tatara tatara ta" autor je napisao u čast rođenja, Mile, kćeri njegove bratanice.

 

 

 

Ulica broj pet 

 

Neka bude žensko
i nek joj je ime
Izabel,
rekle su gospe
belih obraza
i smežuranih ruku.
 
I rodila se Izabel
na svratištu drugom
ispod žutog brega
sva mokra i topla
i vrištanju sklona
rodila se Izabel.
 
I raslo je dete
ispod modrih njiva
kupale je zvezde
i ljubile srne
umivala jutra
i njihale noći
na svratištu drugom
ulice broj pet.
 
Prošlo je otad
nebrojeno voda
izbledelih zora
i nemira ptica
ustreptali let.
 
Sluškinje su uvek
sa njom vazda bile
dvorile je brižno
dvorile smerno
da hirove njene
ne zaledi led.
 
A jednoga dana
gospe su opet
kao nekad davno
iz dalekog sveta
svuda što mu ime
dojahale konjem
na prahu od inja.
 
Šta,
zgranuše se dive
napudrana lica
ruku bez mira,
zar vaša Izabel
bez svoje Izabel,
zaboga,
još nije?
 
I zalajaše kuce
ispod žutog brega
i zvezda se neka
otkinula mada
vreme joj nije
samo da bi prste svoje
gospodske i zlatne
okvasila barom
ulice broj pet.
 
I uz vrisak neki
kao da se tuže,
šta li,
zalajaše kuce
drumovima belim.
 
Prašina se digla
i prekrila nebo.
 
A tamo na brdu
ispod modrih njiva,
sva mokra i topla
i vrištanju sklona,
rodila se nova
Izabel.

© Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na ovu stranicu sa koje je preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

  

 

Jutros u svitanje rodila se Mila

 
Jutros u svitanje rodila se Mila
Okama ne stiže da zaseni dan
Ni plačom ptice u prhut da vine
 
Oko nje toplina
Paperje mamina stiska
Sa više boja od sunca u rosi
Nežniji od svile i kadife skupa
 
Tata, bratić vrakčić
Tetke, bake, deke, strine
Gvire
Kuce utihnjuju
Kapija ne cvili
Čekaju dan
 
U boksovima do nje
Okrugle glave ćute
Slute
Dok ona spava
Siska i njopka
U curu raste
Manire već stiču
Celov da joj ištu
Sutra je već sutra
 
 
Sve to samo u jednu reč stane
Što se mili
Grli i uzdiše
Kada suza suzu od radosti briše
Reč velika ko tata
Topao zagrljaj brata
Dublja od svemira
Šira od pogleda
Bezgranična
Ljubav
 

© 2021 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na stranice ovog sajta odakle je tekst preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.