Kažnjavanje zbog bahate vožnje
Jaoviću, izvini što ti tek
sad odgovaram. Počeo sam da ti pišem odgovor odmah pošto si mi onom odvalom
uzvratio na spot koji sam ti poslao, ali su me preče stvari omele da pisanje
završim. To je ipak na dobro ispalo, jer ti evo mog potpunijeg odgovora.
Poneo si se, brate Jaoviću,
kao mlada kojoj nisu rekli da će biti krvi i da će je boleti, a ispustila je
časove seksualnog vaspitanja u školi kad se upravo o tome pričalo, zbog razloga
važnijeg: da sa drugaricama prisustvuje koncertu one „vriske dupetarije“, kako
je nazva skečista Mićko, za kojom bubuljičarke provrištaše, pa je sad ljuta na
svakog ko prođe sokakom i pogled upre prema njenom prozoru, uverena da cela
čaršija zna za njenu sramotu, ne sramotu što je ono bolelo, ne ni sramotu ako
se čaršav dobro ne opere pa fleka stane da doziva poglede kad ga bude prostrla
da se suši, nego sramotu same pred sobom što je ispala takva glupača, takva
neznalica da ju je neznanje o predmetnoj stvari moglo da dovede do zatečenosti,
navale krvi, kao tebe što je dovela tvoja, bez razloga skočila misao, kao
golmana lopta-frljoka puknuta mimo gola, ali se njemu, u svoj njegovoj
golmanskoj napetosti, od koje mu se rukavice u trenu navlažiše i oči izbečiše,
učinilo da mu u raklje leti, da je baš njemu namenjena, i primora ga da napravi
lastu (za svaki slučaj), salto mortale bolje reći, umalo stativu što ne slomi,
vrat ne skrši, da bi se posle, kad se pridigne i otrese prašinu, čudio što mu
se odozgo sa tribina „tifozi“ smeju, kasno shvatajući da nikakva lopta prema
golu nije letela, već mu se to, kakve li bruke, senka nad stadionom nisko
preletele čavke učinila okrugla i namerna da mu se u mrežu zabije.
Kakvu si ti samo paranoju
svom aparatu za zaključivanju nametnuo, Jaoviću? Pa ti, Jaoviću, u svemu vidiš
atak na sopstvene slutnje! Gde ode onaj Jaović koga sam znao i tolike godine sa
njim drugovao? Tvoje je pravo da izvodiš zaključke kakve hoćeš shodno vlastitom
poimanju stvarnosti. Ja ti tu ne mogu pomoći.
Spot koji sam ti bio poslao
nema veze sa mojim mišljenjem o tvom svetu – očigledno je iluzorno da
te u suprotno ubeđujem, „jer ti znaš“ – ali je zato tvoja reakcija pokazala do
kog stepena si stigao sa paranojom koja ti krivi misao. U svemu si počeo,
Jaoviću, da vidiš ono što ti uobrazilja nameće, ne obrazovanje. Šteta za tvorca
onako briljantnih rečenica, šteta za visprenog razmišljača kome još uvek zna da
umakne bistra, nadahnuta misao, uprkos sve dubljem potonuću u dubioze što te
vuku nadole i sve dalje od rezona spoznaje i mudrosti zaključivanja. Gde iscure
onaj Jaović koji se oslanjao isključivo na dokazane naučne činjenice za koje se
nekada školovao?
Znaš, među svojim
prijateljima na društvenim mrežama („Vajber“, „FB Mesindžer“, „Vocap“, „VK“,
„Instagram“ i druge) imam puno prijatelja visokih intelektualaca, akademske
građane, bivše i sadašnje direktore, inženjere, lekare, i fakultetski
obrazovane ljude raznih profila, i tehničkih, i netehničkih, i umetničkih.
Prosledio sam im u isto vreme ovaj spot sa „Vajbera“ kad i tebi (spot sa
kažnjavanjem bahatog vozača od strane latinske policije). Oni koji su ga
primili na „Vajberu“, dobili su uz spot i propratni tekst (razjašnjenje), oni
na drugim društvenim mrežama ostali su toga uskraćeni jer, očigledno, Vajber ne
prosleđuje drugim mrežama tekst koji stoji uz sliku i film i objašnjava ih.
Ono što me zabrinjava nije
tvoje istrčavanje, nego to što su oni, kojima sam spot poslao (a dobili su ga,
jednako kao ti bez propratnog teksta), svi reagovali humorom i humornim smajlom
(ili bez smajla), pa je čak tako reagovao i moj prijatelj iz Hrvatske (i on ga
je dobio bez teksta), iako su Hrvati poslovično oprezni sa svime što dobiju iz
Srbije. Od svih njih jedini si ti reagovao kako si reagovao!
Da sam na tvom mestu, posle
ovakvog saznanja, ozbiljno bih se zabrinuo za svoju izopštenost iz sveta. Ali
izopštenost tebi očigledno prija. Bio sam u krivu misleći da smo mnogo sličniji
nego što nismo. Za razliku od tebe, mene bilo koji oblik izopštenost povređuje.
Ne mogu bez ljudi iako sam kao ti soler, samostalac. Potrebni su mi ljudi da se
ogledam, proveravam, otkrivam. Međutim, kad me neko ocrni, kad mi bez razloga
prikači nešto što nema veze (ni dodira ni pomisli) sa onim što sam rekao, što
sam nameravao, hteo, sa onim što sam ja, dođe mi muka: sam bih iz sebe iskočio.
Danima posle ne mogu iz podgrudi da izbacim taj otrov koji mi je, ni krivom ni
dužnom, ubrizgivač ubrizgao. Sve to nije dovoljan razlog da ubrizgivača
kvalifikujem epitetima, mada ih zaslužuje (i to ne jedan!). Iz istog razloga ni
tebi ne udeljujem epitete, samo se osećam duboko razočaranim, izdanim bolje
reći, jer tako kako je uradio Jaović-ubrizgivač, ne rade oni koji veruju u
dobrotu, pravdu, koji veruju u čoveka samoga, kako sebe deklarišeš.
Lepo je govorio Hese da bog
nije ni dobar ni zao, već je bog i dobra i zla (parafraziram njegovo shvatanje
boga, koga je, kao takvog, u svom „Demijanu“, zvao Abraksas, bog dobra i zla,
pozajmljujući tu ideju od gnostika, ili čak Pitagorejaca). Da, u tome je tvoj
problem, što si jednosmeran pa ti ta jednosmernost usmerava percepciju, tera te
da gledaš samo onamo kamo ona vodi. Ništa na ovome svetu nije crno, Jaoviću, a
nije ni belo. Belo je poprskano crnim kao sunce što je flekama, a crno je
ulepšano golubijim izmetom. Između je stvarni svet, levo i desno od
jednosmernosti, račva se u bezbroj rukavac, nastanjuje životom koji buja. Mlađ
je ribe koja se ne da uhvatiti u mrežu da bi, posoljena prema ukusu hvatača,
bila ispržena u njegovoj tavi. Saznanje o ribi ne nalazi onaj ko je pojede,
nego onaj ko uočava njena belasanja u vodi. Ako ti se voda zamuti, ne bistri
je. Bistreći je, samo je još više zamućuješ. A ti si tome sklon, iako za sebe
tvrdiš da si samo posmatrač koji razmišlja. Da si sačekao da se voda, usklobučana
napadom tvoje jednosmernosti, sama u tvojoj glavi izbistri, da si iole bio
strpljiv, došao bi do istog stepena spoznaje kao i svi ostali koji su spot
primili bez potrebe da se na pošiljaoca izbljuju i okrive ga da je time, što im
je „takvu ogavnost“ poslao, ciljano hteo da ih povredi, da ih unizi, da im
imputira da zaslužuje ništa manje udaraca po turu od drumskog nasilnika koga je
u latinoameričkoj zemlji policija na spotu zbog nasilne vožnje isprepucala.
Svojim takvim burnim reagovanjem samo si pokazao da ni sam sa sobom nisi
načisto u vezi sopstvenog pisanja koje objavljuješ i uporno ga poturaš
prijateljima na mreži i prisiljavaš ih da čitaju kako ti se ne bi zamerili.
Grize te savest, šta ako je tvoje pisanje zaista takvo atakovanje na svest ljudi,
šta ako je jednako nasilna vožnja po njihovim mozgovima kao što je vožnja
šleperdžije iz spota bila nasilna kad je policija morala da ga zaustavi;
štaviše, ne zaslužuje li zbog toga i tvoja zadnjica jednako modar tretman kako
ga je zaslužila i šleperdžijina donja polovina, gola, bez pantalona. Ne, ja
nisam digao pendrek na tebe, i ne šaram te njime po debelom mesu, a da li se
ovakvim izlivom nekontrolisanosti, kakav si meni sasuo, sam kažnjavaš i sam
sebe njime modriš, to sam proceni. Moja voda je bistra.
KRAJ
© Branimir Perić
Tekst može
biti preuzet i objavljen u delovim i celini i to isključivo uz poštovanje
sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje
linka na ovu stranicu odakle je preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod
uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe.
Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima
predstavlja kršenje autorskih prava.
