Rođendan

 

Za šest dana biće ti rođendan
da li da ga čekam
ili pesmu odmah dam?
Raduješ li mu se
kao što se raduješ pesmi mojoj,
ili ti je svaki
kako te godine stižu
duši sve teži?
Da nije tvojih
kalendar da ne seća
rado bi ga se odrekla
znam;
da te na taj dan majka rodila,
hladno bi porekla,
prespavala i veče.
Kalendara da nije
i tvojih da nije
pogleda tvog da nije:
vidiš ga u ogledalu
ne samo na taj dan:
ne da ti se očima izmaći.
 
Veruješ li još, pitam se,
ili ti je i verovanje zgaslo
sveća na izdisaju
sagorela nada da će
nastaviti sjati svetlost toplu
negdanju
koja se ište i čeka
pod jelkom iskićenom
umesto poklona
da se
poljupcima
poljupci vreli
i vlažni
iz misli i mašte
u stvarnost vrate?
 
Upali svetlost,
sveću ne pali,
da je imala svrhu
dogorela ne bi.
Svetlost je u tebi,
ti si sveća koja zrači
sja i ne dogoreva.
Pusti rođendane
nek se bune,
dan ko dan.
Jelka ti potrebna nije da se
poklon pod njom spusti.
Spusti ga sama gde bilo,
sebi ga daruj,
pesmu pusti,
do daske odvrni zvuk:
i noć može da iskra
greje i sjaj pušta.
Videćeš oko svoje kako
umesto tuge
suzi radosnici blistaj daje.

KRAJ

© 2024 Branimir Perić

Spevano 22.12.2024, Drenjak, Kopaonik

Pesma može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ove pesme suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Ovo je dvanaesta pesma iz ciklusa "Pevanja Veroniki", ali nije ušla u knjigu pesama Branimira Perića "Nestanak struje" u kojoj je objavljeno prethodnih jedanaest pesama iz istog ciklusa.

Ime Veronika je simbolično, sastavljeno je od reči vera i svetionik (kao svetionik odoleva talasima koji se razbijaju o stenu na kojoj stoji).

 

За шест дана биће твој рођендан

да га чекам

или да дам песму одмах?

Радујете ли му се

као што се радујеш мојој песми,

или имате сваки

како те године долазе

душа постаје тежа?

Да није твоје

календар не памти

радо би га се одрекла

Знам;

да те је тога дана мајка родила,

било би хладно,

преспавао ноћ.

Календар ако не

а твој ако не

погледај своје ако није:

видиш то у огледалу

не само тог дана:

да ти не побегне из очију.

 

Да ли још верујеш, питам се

или је и твоје веровање замрло

свећа на издисају

горела нада да ће

настави да сија топлом светлошћу

некад

који се пита и чека

испод окићене јелке

уместо поклона

да

пољупци

врели пољупци

и влажна

од мисли и маште

назад у стварност?

 

Упали светло,

не пали свећу,

да је имала сврху

не би изгорео.

Светлост је у теби,

ти си блистава свећа

сија и не гори.

Пусти рођендане

нека се буне

дан по дан.

Не треба вам јелка

стави дар под њу.

Спусти га сам било где,

дај себи

пусти песму

на плочу окрените звук:

а ноћ може да блиста

греје и сија.

Видећете својим очима како

уместо туге


сузе радоснице сијају.