 | | Ilustrovano uz pomoć DALL E 3 |
|
|
|
Kratka priča o sreći
Od
prijateljice iz Smederevske Palanke, Ljiljane Milosavljević, dobih juče
elektronsku verziju knjige „Izvornik 14“, pripremljenu za štampu.
„Eto,
sreće,“ reći će neko, „u knjizi je i tvoja pesma!“
„Da,
jeste sreća, ali promocija knjige je zakazana za 14. septembar, a to već nije
sreća.“
„Kako
nije sreća kad ćeš je na promociji čitati? Gde će pesniku veće radosti nego kad
mu se pruži prilika da muči druge svojim recitovanjem?“
„Nesreća
je,“ zakukah, „što tamo neću biti toga dana! Uzalud mi se pesma zove „Sreća“,
jer sreća je sve drugo samo ne sreća kad je nemaš s kime deliti?
Onaj
ljubopitljivi se češka po glavi – ništa mu nije jasno. Nema mi druge, moram da
mu obrazložim.
„Moja
gospa i ja smo se upravo vratili sa desetodnevne adrenalinske ture, bolje reći
smeše avanture i hedonizma, jer avantura je za avanturiste vrhunac hedonizma.
Penjali smo se na Visoke Tatre, plovili tatranskim jezerima, verali se uz
kanjon reke Suha Bela, potom u logoru Aušvic-Bikernau tugovali za onima kojih
više nema, spuštali se do trećeg od devet nivoa jame rudnika soli Vijelicka, na
kraju smo sve to zalili opuštenim uživanjem u Krakovu.“
„Pa?
Došao si, znači stići ćeš na otvaranje? U čemu je štos?“
„Štos
je u tome, dosadni, što osim vreće utisaka, nas dvoje sa puta donesosmo i virus
korone! Kako uđosmo u kuću, Kovid-19 nas za krevet prikova!“
„Pa
šta? Nekoliko dana pa će vam temperatura proći. Do promocije četrnaestog ćeš se
sasvim oporaviti.“
Dosadni
očigledno ne razume.
„Da,
tupavi, ali za ovu mutaciju korone tek se posle dve nedelje postaje negativan –
ništa ti to ne govori?! Ni babe vračare ne znaju koliko je posle ozdravljenja
rekonvalescent još zarazan, a kamo li oni koji koronu proučavaju! Zar da svoju
prijateljicu i ostale koji će joj doći izložim riziku pa posle da nemam sna?
Zato, dragi moj, želju za susret sa Ljiljanom odlažem za drugu priliku. Moja
gospa me i tako ne bi pustila da idem. Znaš je kakva je. I bez toga će pući od
srdžbe što se razbolesmo. Zar je ne čuješ kako bogoradi?“
„Toliko
posla nas je čekalo po povratku! Kad sad sve to da stignemo? Drva treba da se
istružu, iseku i poslože, čunkovi očiste. Baštu mora neko da zaliva –
izgoreće na ovoj jari. Paradajz, tikvice, paprike treba da se beru – istruleće.
Kruške nam već opadaju – pojedoše ih ose i mravi. Treba i paradajz da kuvam,
flaše i tegle da sterilišem, paprike da pečem… kad ću sve to?!“
Nije
tebi ništa, mislim se u sebi.
„Što
si tako crna?“ kažem glasno. „Gledaj to sa vedrije strane. Sreća je što smo se
razboleli kod kuće, zamisli da se to desilo na putovanju! Sreća je i što smo
posle dve godine ponovo dobili Kovid-19. To ti je kao buster vakcina – stičemo
dodatni imunitet! Konačno, sreća je i što je moja pesma „Sreća“ upravo sad
objavljena da mi olakša bolovanje.“
Na
ovo moju gospu, izbi dodatna vatra.
„A
da ti ne pripadne muka od tolikih sreća!“
KRAJ
P.S.
Ko želi da čita „Sreću“, a i ostalo što sam objavljivao na svom blogu, neka
klikne na putokaz: https://branimirperic1.blogspot.com/2024/09/sreca.html
©
2024 Branimir Perić
Tekst
može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz
poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i
postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog
teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u
komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno
navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.
