Ilustrovano uz pomoć DALL E 3

 

Kratka priča o sreći

 

Od prijateljice iz Smederevske Palanke, Ljiljane Milosavljević, dobih juče elektronsku verziju knjige „Izvornik 14“, pripremljenu za štampu.

„Eto, sreće,“ reći će neko, „u knjizi je i tvoja pesma!“

„Da, jeste sreća, ali promocija knjige je zakazana za 14. septembar, a to već nije sreća.“

„Kako nije sreća kad ćeš je na promociji čitati? Gde će pesniku veće radosti nego kad mu se pruži prilika da muči druge svojim recitovanjem?“

„Nesreća je,“ zakukah, „što tamo neću biti toga dana! Uzalud mi se pesma zove „Sreća“, jer sreća je sve drugo samo ne sreća kad je nemaš s kime deliti?

Onaj ljubopitljivi se češka po glavi – ništa mu nije jasno. Nema mi druge, moram da mu obrazložim.

„Moja gospa i ja smo se upravo vratili sa desetodnevne adrenalinske ture, bolje reći smeše avanture i hedonizma, jer avantura je za avanturiste vrhunac hedonizma. Penjali smo se na Visoke Tatre, plovili tatranskim jezerima, verali se uz kanjon reke Suha Bela, potom u logoru Aušvic-Bikernau tugovali za onima kojih više nema, spuštali se do trećeg od devet nivoa jame rudnika soli Vijelicka, na kraju smo sve to zalili opuštenim uživanjem u Krakovu.“

„Pa? Došao si, znači stići ćeš na otvaranje? U čemu je štos?“

„Štos je u tome, dosadni, što osim vreće utisaka, nas dvoje sa puta donesosmo i virus korone! Kako uđosmo u kuću, Kovid-19 nas za krevet prikova!“

„Pa šta? Nekoliko dana pa će vam temperatura proći. Do promocije četrnaestog ćeš se sasvim oporaviti.“

Dosadni očigledno ne razume.

„Da, tupavi, ali za ovu mutaciju korone tek se posle dve nedelje postaje negativan – ništa ti to ne govori?! Ni babe vračare ne znaju koliko je posle ozdravljenja rekonvalescent još zarazan, a kamo li oni koji koronu proučavaju! Zar da svoju prijateljicu i ostale koji će joj doći izložim riziku pa posle da nemam sna? Zato, dragi moj, želju za susret sa Ljiljanom odlažem za drugu priliku. Moja gospa me i tako ne bi pustila da idem. Znaš je kakva je. I bez toga će pući od srdžbe što se razbolesmo. Zar je ne čuješ kako bogoradi?“

„Toliko posla nas je čekalo po povratku! Kad sad sve to da stignemo? Drva treba da se istružu, iseku i poslože, čunkovi očiste. Baštu mora neko da zaliva – izgoreće na ovoj jari. Paradajz, tikvice, paprike treba da se beru – istruleće. Kruške nam već opadaju – pojedoše ih ose i mravi. Treba i paradajz da kuvam, flaše i tegle da sterilišem, paprike da pečem… kad ću sve to?!“

Nije tebi ništa, mislim se u sebi.

„Što si tako crna?“ kažem glasno. „Gledaj to sa vedrije strane. Sreća je što smo se razboleli kod kuće, zamisli da se to desilo na putovanju! Sreća je i što smo posle dve godine ponovo dobili Kovid-19. To ti je kao buster vakcina – stičemo dodatni imunitet! Konačno, sreća je i što je moja pesma „Sreća“ upravo sad objavljena da mi olakša bolovanje.“

Na ovo moju gospu, izbi dodatna vatra.

„A da ti ne pripadne muka od tolikih sreća!“

  

KRAJ

 

P.S. Ko želi da čita „Sreću“, a i ostalo što sam objavljivao na svom blogu, neka klikne na putokaz: https://branimirperic1.blogspot.com/2024/09/sreca.html

 

© 2024 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

 

Да