Pismo majci mi nije dalo noću da spavam

Ko je otvorio izvor suza?

Još ga ne mogu zaustaviti...

Ko će zagrejati bolne grudi,

Ko će podeliti duboku njihovu bol?

Nikome neću reći,

Sakriću suze od svih.

Ti –  nećeš ih nikad videti!

Bez tebe sam tako sama...

Eto –  sever ti je pokrio grob...

Moja čežnja leti tamo!

A mene život kao suvi list razbacuje

Okolo i ne prestaje da se ruga – –

Ležim bez sna u hladnoj zimskoj noći,

Ti spavaš... Mama! Ti spavaš...

Zvezde trepere... gase se... trne njihov sjaj...

Vidiš li moju ljubav? 

Spavaš... Mama, zar ti nije hladno?

Kakvi jezivi snežni kreveti!

Otopiću beli sneg ljubavlju,

Nemoj mi reći, mama, da prekasno je!

Dozvoli da ti se privijem uz grudi,

Da ljubim voljene oči...

Spavaš li?.. Kakav beskonačan san!

Ko će ti reći šta mi je u srcu? – –

Duvaj još jače, oštri vetre,

Osuši suze – ledom!

Toliko sam plakala i toliko patila s tobom,

Niko nije znao koliko je bolno – –

Ko će zaustaviti taj izvor čađi?

Ko će ovde utešiti siroče srce?

Vetrovi miluju –  cepaju mi grudi,

Braća i prijatelji svi pate...

Lakrima

Iz knjige „Žeđ“ litvanske pesnikinje, monahinje Marije Katiliūtė Lacrima, Viljnus, 01.03.1963.

Sa litvanskog, komparacijom prevoda sa drugih jezika, prepevao Branimir Perić

Tekst u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena prevodioca i postavljanje linka na ovaj blog odakle je preuzeta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Novo iz studija „Suza Dream“ – Dve knjige Milovana Đukića

 

Novo iz studija „Suza Dream“

– Dve knjige Milovana Đukića –

Pred vama su nove dve knjige izašle iz studija za lekturu, korekturu i prelom „Suza Dream“. Reč je o knjigama „Putovanje u pravcu prsta“ i „Pesme omađijanog muzičara“, obe iz pera vrsnog muzičara i pisca, Milovana Đukića, naturalizovanog Španca, srećno oženjenog pijanistkinjom iz Rusije, ocem dve prekrasne mlade devojke, koji već dvadeset i pet godina sa svojom porodicom živi, muzicira i piše u Palma de Majorki.

„Putovanje u pravcu prsta“ je knjiga neverovatnih pustolovina i pogleda na svet jednog poštenjačine u duši, čoveka pre svega. Sve priče u njoj liče na bajku, jer život Đukića je i bio bajka, bajka koja traje. Malo će ko poverovati da je, sve što je u njima ispričano, doživeo jedan čovek za svog života, da je u toliko zemalja živeo i sa toliko se ličnosti sretao, a da su svi predeli, ličnosti i događaji, svako za sebe, ostavili baš ovakav pečat u njegovom životu kakav nam je prikazao. Da nije sve to plod piščeve mašte Đukić nam dokazuje i brojnim fotografijama koje prate opisane događaje i ličnosti. Shvatite li Đukićeve priče kao pustolovne, bajke za veliku decu, zabaviće vas, ali ako se nad njima zamislite, učiniće vas bogatijim za drugačiju misao, iskustvo koje niste doživeli, pa će vam se kroz Đukićevo majstorsko muziciranje rečima učiniti da jeste.

Priče u ovoj knjizi su zapravo priče koje je autor pričao pred spavanje svojim kćerima dok su odrastale, kako bi im snovi bili burni i mašta što bujnija. Sa pričanjem nije prestao ni kad su osamnaest godina napunile. U Đukiću je toliko priča da će ih verovatno ostati dovoljan broj da ih i unučićima priča.

Jezik kojim je knjiga pisana jezik je zrelog pisca. Rečenice Đukića teku poput njegove muzike. Dok čitate jednu priču, izazov vreba da doživite i narednu. Knjiga se može smatrati i romanom, bez obzira što je svaka priča u njoj ispričana za sebe.

Što se tiče druge Đukićeve knjige, „Pesme omađijanog muzičara“, u njoj su sabrane pesme koje je muzičar Đukić nedrio muzicirajući sa svojim drugovima, muzičarima, kao i sa slavnim ličnostima naše muzičke scene, zoreći u kafanskom dimu, na ratištu, ili voleći cure širom Evrope, a cure su u njegovim pesmama, jednako kao i u pričama urezivala trag svog postojanja.

Svakako ne bi trebalo propustiti da se pohvali i neobičan dizajn korica. Rad su akademskih slikara, bračnog para iz Beča, Jovane i Vladimira Stašuka. Dimenzije knjiga su takve da za šest santimetra strče van drugih knjiga kad se stave u raf. Takvih dimenzije su ponekad slikovnice za decu i ilustrovane bajke. Verovatno su Jovana i Vladimir želeli time da naglase bajkovitost sadržaj knjiga čije su korice ilustrovali.

Obe knjige su združeno objavili izdavači KK21 i Suza Dream, a neke od priča i pesama možete pročitati i sa Fesjbuk profila autora (Milovan Djukic).

2025 © Branimir Perić

Tekst u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na ovaj blog odakle je preuzeta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Текст у целини или делови се може предузети и објавити искључиво у погледу следећих услова: (1) са ауторима и презименом аутора и постављање везе одакле се узима, (2) без промене слања текста и ( 3) под условом да се преузимање и публикација не обавља у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно овим условима је судар ауторских права.