Pismo majci mi nije dalo noću da spavam

Ko je otvorio izvor suza?

Još ga ne mogu zaustaviti...

Ko će zagrejati bolne grudi,

Ko će podeliti duboku njihovu bol?

Nikome neću reći,

Sakriću suze od svih.

Ti –  nećeš ih nikad videti!

Bez tebe sam tako sama...

Eto –  sever ti je pokrio grob...

Moja čežnja leti tamo!

A mene život kao suvi list razbacuje

Okolo i ne prestaje da se ruga – –

Ležim bez sna u hladnoj zimskoj noći,

Ti spavaš... Mama! Ti spavaš...

Zvezde trepere... gase se... trne njihov sjaj...

Vidiš li moju ljubav? 

Spavaš... Mama, zar ti nije hladno?

Kakvi jezivi snežni kreveti!

Otopiću beli sneg ljubavlju,

Nemoj mi reći, mama, da prekasno je!

Dozvoli da ti se privijem uz grudi,

Da ljubim voljene oči...

Spavaš li?.. Kakav beskonačan san!

Ko će ti reći šta mi je u srcu? – –

Duvaj još jače, oštri vetre,

Osuši suze – ledom!

Toliko sam plakala i toliko patila s tobom,

Niko nije znao koliko je bolno – –

Ko će zaustaviti taj izvor čađi?

Ko će ovde utešiti siroče srce?

Vetrovi miluju –  cepaju mi grudi,

Braća i prijatelji svi pate...

Lakrima

Iz knjige „Žeđ“ litvanske pesnikinje, monahinje Marije Katiliūtė Lacrima, Viljnus, 01.03.1963.

Sa litvanskog, komparacijom prevoda sa drugih jezika, prepevao Branimir Perić

Tekst u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena prevodioca i postavljanje linka na ovaj blog odakle je preuzeta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.