Duša

 

Kolika je duša,

Pitala se Tanja

Veća je od lutke

Il' od šnale manja

Kakva je na dodir
Grickô se i Sima
Obla kao lopta
Ili trnje ima
 
Ako je u meni
Može li se znati
Da li negde ode
Kada legnem spati
 
U kom delu mene
Leži njena kuća
Je li bele boje,
Il' od mace žuća
 
Imaju li dušu
Pčela, kuca, maca
Pa i cvetić, breza,
Od kupusa kaca
 
Češkao se tata,
Vrpoljila mama
Šta detetu reći,
A ne zna ni sama
 
U dece je duša
Kao pamuk meka
Nosio je bata,
Il' nosila seka
 
Nit se pipnut može,
Još manje pomaći
Ljudima nas čini
To je njen domaći
 
Bića što se rode
U njima je svima
Nije tačno da je
Samo čovek ima
 
Priroda je kroji
Prema svakom biću
Prema maci, brezi,
Goluždravom ptiću
 
Da li to za dušu
I živuljke znaju
Zašto im to znanje
Ljudi ne predaju
 
Kakvog je oblika
Da li nekad spava
Naučnici kažu,
Zagonetka prava
 
To što ne znamo
Nije neka mana
Bitno da je duša
Sa rođenjem dana
 
Ne može baš sve
Odmah da se shvata
Rekoše na kraju
I mama i tata
 
Kad porasteš
Eto izazova tebi
Odgovor ćeš dati
I nama i sebi

© 2024 Branimir Perić