Harmonik Polarne noći

 

Okolne vrhove koji opkoljavaju naš trenutno tamni vilajet, obasjaše danas blistavošću jutra zlaćani sunčevi zraci. Međutim, toplota njihova ne bi dovoljna da do sada (dva sata posle podneva kada ovo pišem), ne otopi sa nakostrešenih vrhova okolnih brda posedele četinare i bukve. Sve je još uvek od inja belo, ne od snega, iako je sneg za vikend sitno provejavao i još uvek se od njega tle beli u osojnim uvalama i mraku najdubljih senki.

Juče nije bilo sunca, samo magla oko nas, belilo sedih brda i beli tragovi hodača po smrzloj travi.

Sinoć je bilo minus jedan, a onda je naglo počela temperatura da pada. Naša terasa je u pozno doba postala osvetljena, kao da je reflektorom obasjana. Izašao sam da pomerim uza zid kuće jabuke sa terase koje danas obrah, kako bi manje mrzle. Pod tim se reflektorom osetih kao u vesternu, kad filmadžije noć pod mesečinom dočaravaju efektom „američke noći“, snimanjem kroz tamni filter scene na suncu.

Nisu mi bile potrebne filmadžije da bih znao da će noć biti izuzetno hladna. Pred samo leganje, bez obzira kolika je napolju temperatura, otvaram širom prozor. Dok se skidam i navlačim pidžamu, zveram u noćno nebo. Pedalj iznad obrisa najvišeg brda, na izmeštenom zapadu, crveneo se Mars, sjajio se bez treperenja. Kad je noć na planini vedra, bistra kao dan koji svane nad predelom opranim kišama, zna se da će jutro biti do štipanja hladno. Zaista bi takvo.

Mi nemamo pevca da nas ujutru budi, ali imamo mačka. Nepogrešivo mjaukalo, navijeno da pokazuje kad je vreme da mu se naspe mleka i ovoga jutra nas „na vreme“ probudio. Termometar okačen na spoljašnji okvir prozora pokazivao je minus četiri stepena. Znači, noć je bila još hladnija nego što smo pretpostavljali.

Mogu da zamislim kako se juče osećala moja ruska prijateljica, Olga, gore u brdima. Usudila se, po jučerašnjem, srebrom optočenom i gustom maglom obmotanom predelu da protegne noge do najbližeg ćuvika iznad svoje kuće. Njena kuća je u brdima, planinskim stazama pola sata hoda od nas. Naježio sam se od samog pogleda na fotografiju koju mi je poslala. Ne bih izašao po takvom danu ni za opkladu, ali sam izašao da nahranim vrtorepe kuce i zagrljajem ugrejem predućeg mačora. Ali to se ne važi.

U naselju smo samo mi i komšija Pepi. Pre deset dana smo se pozdravili kad je otišao. Rekao je da se vraća tek na proleće, a eto ga pre proleća. Pobegao iz grada čim se pročulo da se „korona“ uortačila sa nedotupnom omladinom. Kaže, krenula je da puni i kuće, pošto je prethodno popunila sve raspoložive krevete bolnica. Više nismo sami u našem tamnom vilajetu, tamnom ne zbog osećaja samoće, ili, ne daj bože, tame na duši.

Naše rajska udubina između planina, kosmički je odsjaj polarne noći kakva u ovo vreme pohodi najudaljenije ljudske naseobine arktičkog kruga – bočni harmonik frekvencije polarne noći, kako bi tu pojavu fizičari opisali. Više od mesec dana ovde neće biti sunca, taman toliko koliko u krugu pod Medveđim kolima neće biti dana (Medveđim kolima nazvaše Grci ono tamo daleko mesto gde sever caruje). Od dvadeset osmog novembra, kad su njegovi zraci još samo dim iz našeg odžaka uspevali da taknu pa do sedamnaestog januara nećemo se njegovim osmehom ogrejati. Ostaje nam da se, kao vernici pred bogom svojim, jedino klanjamo freskama koje sunce šara hodajući po krošnjama na vrhovima brda. Ta brda su naš usud i naša blagodet istovremeno: od sunca nas sakrivaju, a kad je van tame našeg vilajeta ciča zima, od nje nas zaštićuju.

Dvadeset osmog novembra rodila se moja majka – sunce je znalo kada da mi se skrije. Znalo je da će mi i bez njega biti oko srca toplo i duša raznežena. Niko ne greje takvom toplinom kao pomisao na majku. Majka je jedino sunce koje nas greje i kad sunca nema.

KRAJ

© 2020 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na stranicu ovog sajta sa kojeg je preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

---

"Harmonik polarne noći" je objavljen aprila 2023. na stranama 64 i 65, u broju 11, godina VI, časopisa "Nekazano", koga izdaje Međunarodno udruženje književnih stvaralaca i umjetnika "Nekazano", Bar, Crna Gora.

Promocija 11. broja časopisa »Nekazano« i proslava Svetskog dana knjige i autorskih prava održana je  23. april 2023. u Dvorcu kralja Nikole, u Baru (Crna Gora).

---