Stari majstori

 

Андрей Санников - Вальс Наташи Ростовой и князя Андрея

Stari majstori

 

Večeras kasno primih darak za laku noć od moje drage prijateljice, spot na kome se smenjuju slike starih majstora sa balova a prati ih zanosna muzika „Drugog valcera“ iz „Svite za orkestar“ kompozitora, bezmalo našeg savremenika, Dmitrija Šostakoviča. Umesto da me ove očaravajuće slike i još čarobnija muzika ponesu u slatki san, razbudiše me svog, te umesto blaženstva koje nose, osetih nenadani žal za vremenima kojih više nema (ne onima iz mog detinjstva, mladosti, prošlosti uopšte), već za onim čarom kojima su mogli samo stari klasici da nas hipnotišu, uznesu, ponesu, zavedu da patimo za onim što nemamo niti ćemo ikada imati. Mojoj dragoj prijateljici zato ovako odgovorih (neka mi ne zameri, a  ne zamerite mi ni vi koji ovo u ove sitne sate čitate):

Predivno! Kad god bih video crnokosu i muškarca u uniformi na ovim slikama, video bih Natašu Rostovu i Andreja Bolkonskog, ulazio i sam u kadar, poistovećivao se sa Balkonskim, njihao se podijumom, vitlao sa Natašom, a ona bi u vrtnji, opijena, povijala glavu unazad, oči bi joj sjale, rumeneli se obrazi, dah kidao više od uzbuđenja nego same kretnje... Bilo je to vreme ratova, ali nadasve ljubavi, prave, bolne i one uzletele, od koje pucaju grudi, ne retko i smešanih osećanja, očajne žudnje i straha od neispunjenja. Sve mi se čini, niko nije umeo da voli toliko iskreno i tako duboko kao što se volelo tada. I još mi se čini da iz generacije u generaciju ljubav – ona iskonska, čista, iskrena, kojoj se predaje misao, telo celo, protkana uzdasima, drhtajima, bѝlom koje čas gruva, čas nemi – sve više bledi, tone, prestaje da bude ona ljubav koja žari obraze, prevrće snove, gužva jastuke, koja nemirima ispunjava noć, jutro, dan ceo… ne predaje se, ali uzmiče pred ogoljenim seksom, brutalnošću, najprizemnijim nagonom sirove putenosti, bezosećajnošću u odnosima, izvitoperenim percepcijama podstaknutim halucinogenim supstancama, raspaljenim brutalnim slikama životinjskih odnosa kojima nas bombarduju današnji filmovi, površnošću kojom se pišu današnje knjige... Zar drhtaje ljubavi da nalazimo samo u „ljubićima“ nad kojima uzdišu usedelice a pišu ih iste takve, kao i u pesmama očajnih domaćica izneverenih nada kojima nam zatrpavaju „društvene mreže“ po internetu? Zar samo u filmovima iz zlatnog doba Holivuda, u starim francuskim filmovima sa obaveznim nesrećnim krajem, ili starim italijanskim filmovima protkanim socijalnom bedom da toga ima? Gde nestaše oni vajni pesnici koji nas uzdizaše, koji nam dušu oplemenjivaše? Starogradske pesme više niko ne svira, još manje peva. Stiskavac se davno više ne igra. Laku noć.

Dmitri Shostakovich - The Second Waltz - YouTube

KRAJ

 © Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Dana 22. novembra 2023. na makedonskom književnom portalu "Krajbrežje" pojavio se preveden tekst "Stari majstori" autora Branimira Perića uz svesrdno angažovanje prevodioca Tatjane Maženkovske. Tekst na makedonskom možete pročitati na adresi https://krajbrezje.mk/2023/11/22/starite-majstori-branimir-perikj/ i uporediti ga sa izvornim tekstom na srpskom jeziku.

 

Stranica književnog portala "Krajbrežje" na kojoj je objavljen na makedonskom tekst "Starite majstori" Branimira Perića (https://krajbrezje.mk/2023/11/22/starite-majstori-branimir-perikj/) Stranica književnog portala "Krajbrežje" na kojoj je objavljen na makedonskom tekst "Starite majstori" Branimira Perića (https://krajbrezje.mk/2023/11/22/starite-majstori-branimir-perikj/)