 |
| Naslovna ilustracija bajke DUH I DELO |
Borba između duha i dela
opsedala je pisce od kada pisana reč postoji. O tome kako jedno bez drugog ne
može pisani su eseji, držane propovedi, recitovane pesme, komponovane opere.
Sve to naći ćete u bajci DUH I DELO, drugoj po redu u knjizi Branimira Perića
BAJKE ZA VELIKU I MALU DECU. Bajka je pisana je sa idejom da je čitaju odrasli
i pismena deca. Stariji dečak o kome priča bajka, pokušao je da se izolacijom
od sveta i sopstvenom nadogradnjom bez ijednog učinjenog dela uzdigne do
bogova, a njegov mlađi brat, probisvet, to isto je pokušao kroz ružna dela i
osvajanja. Oboje vraća „k poznaniju pravom“ njihova puno mlađa sestra, dajući i
njima i nama životnu lekciju.
DUH I DELO
Dva brata i sestra
Daleko,
preko najviše planine na istoku, gde puste ravnice smenjuju usamljena brda i
vrletima svojih vrhova nadvisuju divlju travu, mati i otac, ubogi siromasi,
rodiše dva sina. Prvi je na svet došao Vi Lin, Duh obilja, a nepune dve godine
kasnije Mun Laj, Mesec koji se vraća. No, kako se sudbina obično okrutno
poigrava sa siromasima pa im u-mesto hrane daruje porod, kad je starijem bilo
dvanaest godina, rodila im se i kći. Njoj su nade-nuli ime Tie Lu, Iskra, da im
makar nešto zasvetli u sumoru nemaštine.
Vi
Lin je od rođenja bio kržljavo i bolešljivo dete. Tek kad mu se brat rodio,
zdravlje mu se malo popravilo, valjda zato što su sad manje paž-nje obraćali na
njega a više na novorođenče, ali je svejedno ostao mršav, bled, skoro proziran.
Posle druge godine je tek prohodao, a i onda se nije puštao od majke: čvrsto se
držao ručicama za njene halje, te je, sa njim tako zakačenim, jedva uspevala
kućne poslove da obavlja. Od sise joj se odbio već posle trećeg meseca. Hranili
su ga kozjim mlekom, kasnije i mlekom magarice ne bi li ojačao. Na silu su mu
sipali kašice od gnječenog voća i povrća u usta, zatvarali mu nos da proguta a
ne ispljune. Progovorio je tek sa četiri godine i to najpre o-ponašajući zvuke
životinja, vetra, grgolj potoka. Priroda mu je bila bliža nego ljudi. Bio je i
ostao tiho dete. To se nije promenilo ni kad je porastao. Dok su drugi dečaci
jurcali po poljima, šutali krpenjaču, pravili lukove i strele i takmičili se u
gađanju, on je stajao po strani, odlazio do potoka da posmatra vodu kako teče,
ili se peo do usamljenog drveta na brdu povrh njihove kuće. Drvo je imalo
široku krošnju, kao stvorenu da se pod njom sedi. Oslonjen leđima na njegovo
stablo, sate je provodio u ugodnoj hladovini, zagledan u daljinu. Nisu ga
terali ništa po kući i oko kuće da radi. Bojali su se da, onako nejak, ne
ispusti čabar sa mlekom, ne ritne ga krava, ili se ne zaglavi u blatu pomogne
li majci i ocu u sadnji pirinča. Sa bivolom da ore tek nije bilo govora – za
držanje pluga trebale su čvrste ruke i neko veće težine, a ne vejka od deteta
kakav je on bio
[...]
Nastavak čitajte u knjizi BAJKE ZA VELIKU I MALU DECU koju možete naručiti slanjem poruke na mejl izdavaču suza.dream@outlook.com, ili popunjavanjem obrasca, odnosno slanjem poruke preko ovog bloga. Knjiga je izdata u latiničnom i ćiriličnom izdanju. U njoj je, osim ove, još pet bajki, na ukupno 348 strana, sa 64 crno-bele ilustracije, kao nekad što su bajke bile ilustrovane, koje dočaravaju scene iz bajki.
© 2022 Branimir Perić
Tekst može biti preuzet i objavljen samo u delovima i to isključivo
uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora
i postavljanje linka na početnu stranice ovog teksta na sajtu sa koga je
skinut, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i
objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i
objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje
autorskih prava.
