Vest Kulturnog centra Kruševac o promociji knjige „Dah u ogledalu“ B Perića

 

PREDSTAVLJENE ČETIRI NOVE KNJIGE BRANIMIRA PERIĆA

 

U Beloj sali Kulturnog centra predstavljene su četiri nove knjige autora Branimira Perića: DAH U OGLEDALU, pripovetke i knjige poezije DUGA, NESTANAK STRUJE i JABUDAKANIJA.

Autor , inače poreklom Kruševljanin, osnivač Književne omladine koja je započela svoje postojanje baš u zgradi tadašnjeg Doma omladine, a današnjeg Kulturnog centra, priredio je prisutnima u sali celovit program sastavljen od čitanja delova iz knjiga, videoprezentacije i prisećanja na vreme i događanja koji su obeležili njegovo uzrastanje kao pisca... Uz to, reč o knjizi DAH U OGLEDALU imao je recenzent dr Radomir Baturan. Urednik i voditelj programa je Jelena Protić Petronijević.

 

 

 

 

O neukalupljenima

 

Sve je više neukalupljenih. Doduše oduvek ih je bilo. Broj im je moguće isti, ali ih, zbog društvenih mreža, sada češće primećujemo. Kuraž im, iza virtuelnog štita, daje osećaj sigurnosti u usamljeničkom isukivanju mača. Velika je stvar biti zaštićen svemogućim štitom fizičkog nedodira: vitlanje mačem je tvoja sloboda. U svakom trenutku možeš da obrišeš komentar na svoje objave onih koji ti idu na živce, ili da ostavljače komentara iz kruga svojih virtuelnih pratilaca zauvek odstraniš blokom, kao što je Braca Duška Radovića obrisao lava koji stoji na tri noge, sluša na tri uva i gleda sa tri oka (nije te briga što si, sa stanovišta obrisanih, upravo ti taj tronogi, trouhi i trooki, ne lav, nego šugava mačka).

S obzirom na toliko bujanje i umnožavanje neukalupljenih, koje nam ovo vreme sve obilatije daruje, pitam se sve više i sve češće, zašto se neukalupljeni, kad ih je već toliko, ne ukalupe sa drugim neukalupljenima i ne stvore sopstveno, ne ostrvo, nego kontinent neukalupljenih? Tolika nabujala brojnost im pruža šansu da sad oni postanu ti koji, upravo zahvaljujući virtuelnosti društvenih mreža, mogu druge da išutiraju iz svog kalupa, ovoga puta kalupa neukalupljenosti, ili da ih dovedu dotle da se sami, neukalupljeni u neukalupljenost, sa kontinenta neukalupljenosti iskalupe?

Pitanje je samo da li su u stanju neukalupljeni uopšte, sa ijednim drugim neukalupljenim, fizički, u stvarnom svetu, ne u virtuelnom, da se ukalupe, da se slože kao lego kockice, kao slagalice od ne više samo nekoliko elemenata, nego sve brojnijih?

A šta ako neukalupljeni mazohistički uživaju u patnji izopštenosti i radije biraju kuknjavu nad samim sobom (ma kako nas uveravali da to nije kuknjava, nego rika pobede)? Možda im se bezopasnije čini po njih same, da se radije opredeljuju za lažno ubeđivanje drugih da su, sada, tako sami, bez Sanča Panse, eto baš srećni? Zar nije veća pobeda i glasnija rika ako druge prevariš da si deo kalupa, a u sebi nastaviš da ričeš i teraš po svome? Da znam, za to je potrebna baš velika snaga i pred drugima držanje mača zakopčanog u korice. Zbog toga bi osećao sebe u sebi prljavo, kažeš. Posmatraj kroz drugačiju vizuru: osećaj to kao svoju nadmoć, osećaj kao pobedu. Time što te drugi smatraju da si deo kalupa, nek ti nadme grudi. Nema ukalupljivanja dok malčice ne očukaš sopstvene rogove. Ni sa neukalupljenima se nećeš ukalupiti bez tog, barem malog očukavanja.

Sad ćeš me pitati, a zašto mi uopšte treba da se ukalupljujem? Pa, bez drugih ljudi se ne može živeti – i usamljeno drvo komunicira sa drugim usamljenim drvetima: preko spora, razmenom mirisa, dodirom žilica. „Najsrećniji sam kad sam sâm, ali dok sam među drugima“, napisao sam odavno u jednoj od svojih pripovedaka i tad sam bio najiskreniji prema sebi. Biti sam a istovremeno biti među drugima, lek je i spas, veruj mi.

© 2025 Branimir Perić

Reportaža Bruskog kofera o promociji knjiga B Perića u bruskoj biblioteci

PISAC BRANIMIR PERIĆ PREDSTAVIO DEO OPUSA BRUSKOJ PUBLICI - Bruski Kofer 

Kultura
PISAC BRANIMIR PERIĆ PREDSTAVIO DEO OPUSA BRUSKOJ PUBLICI

maj 29, 2025

MojKofer

Nedavno održano književno veče u Narodnoj biblioteci Brus proteklo je atmosferi pričanja priča i recitovanja stihova koje se nalaze u poslednje četiri knjige pisca Branimira Perića pod nazivima ,,Duga“, ,,Nestanak struje“, Jabudakanija“ i ,,Dah u ogledalu“.

Prema rečima književnika, predstavljanje njegovih najnovijih dela započinje iz Brusa jer je na neki način stanovnik ovog kraja.

,,Već pet godina živim u Drenjaku, to je kilometar ispred Brzeća, a inače me vezuju za ovaj kraj mnoge stvari. Ovde su mi kumovi, prijatelji, komšije, ovaj kraj osećam kao svoj, iako sam rođeni Kruševljanin“, rekao je pisac.

On je pojasnio tematiku svojih zbirki pesama.

,,Ovde su tri moje zbirke pesama, iako nisam pesnik, već prozni pisac. Međutim, svi pišu pesme, pa što ne bih i ja i tako sam inspiraciju našao još u gimnaziji. Prva celina pesama su ,,Zanete pesme“ ili ljubavne pesme. Druga zbirka obuhvata ,,Gorke pesme“, to je ono tinejdžersko vreme kada se pati, kada je sve crno, mada moje pesme nisu crne, uvek imaju zračak svetlosti. Poslednja zbirka ,, Pesme za plač i smeh“, su humoristične pesme, ima sarkazma i satire. Knjiga pripovedaka ,,Duh u ogledalu“ je ono što sam u stvari ja zapravo“, podvukao je Perić.

Na pitanje koju bi nagradu koje je do sada dobijao izdvojio , Branimir je odgovorio da ne piše za nagrade.

,,Meni je najveća nagrada kad mi se vrati mišljenje čitaoca i kad mi kaže nešto lepo“, rekao je Perić.

Branimir Perić je do sada napisao šest knjiga, a njegovo ime se nalazi u i u zajedničkim delima sa drugim autorima u vreme kada je bio predsednik Književne omladine Kruševca i jedan od njenih osnivača. Trenutno radi na još dve knjige, koje čekaju svoje objavljivanje. Mnogi njegovi radovi su prevođeni na strane jezike. Zastupljen je u štampanim i elektronskim izdanjima, časopisima, zbornicima, monografijama, antologijama…

---

Dozvoljeno preuzimanje teksta, uz obavezno navođenje izvora i postavljanje linka ka izvornom tekstu na bruskikofer.rs

Reportaža TV Plus KŠ i RTV Brus o promociji knjiga B Perića u bruskoj biblioteci

 

PROMOCIJA KNJIGA BRANIMIRA PERIĆA
U NARODNOJ BIBLIOTECI BRUS

                                                                                                                                         

Promocija knjiga Branimira Perića u bruskoj Narodnoj biblioteci – RTV Brus 

29. maja 14:472025       Autor: Svetlana Eskić

U čitaonici Narodne biblioteke Brus održana je promocija knjiga Branimira Perića. Bruska publika imala je priliku da se upozna sa četiri naslova ovog autora: nedavno izašlom zbirkom pripovedaka „Dah u ogledalu“ i knjigama poezije „Duga“, „Nestanak struje“ i „Jabudakanija“.

Putokaz na na filma sa promocije u Brusu na YouTube

Film sa promocije u Brusu

Za Brus kao polaznu tačku za promociju novih knjiga autor se odlučio pošto je već petu godinu Drenjak na Kopaoniku mesto gde boravi i stvara. Branimir Perić, rođeni Kruševljanin, piše i objavljuje od đačkih dana. Počeo je sa naučnom fantastikom i poezijom iako naglašava da je pre svega prozni pisac. Odnedavno u bruskoj Narodnoj biblioteci čitaoci mogu pronaći sve nalove Branimira Perića kao i brojne knjige, antologije i zbornike u kojima je uz ostale autore, zastupljen svojom prozom. Iako su mu radovi višestruko nagrađivani, najveće priznanje mu je, kaže, pozitivno mišljenje čitalaca.

Branimir Perić je završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu i švajcarske MBA studije. Za sebe kaže da je pasionirani planinar i svetski putnik. Do sada je objavio i roman „Crtež biber Janoša“ i knjigu pripovedaka „Alkazar“ a u pripremi su knjiga bajki i drama.

 Zastava na Rudniku

– humoreska –

 

Nije u pitanju ni političko opredeljenje ni da li sam za ili sam protiv, da li sam za Zapad ili za Istok, tek, uslikah se sa ruskom zastavom  i pride sam je još držao u ruci.

Na planinarenje po Rudnik planini išla je sa nama i jedna Ruskinja (primili bismo mi u društvo i Ukrajinku ako planinari). Upravo smo se popeli na jedan od rudničkih vrhova, kad je Ruskinja iz ranca izvadila rusku zastavu. Zamolila je da je neko od planinara uslika sa njom, hoće sliku da pošalje familiji. A što se i ja ne bih slikao sa tobom i njom, pitam je. Nije imala ništa protiv. Samo, pazi, upozorila me je, ne postavljaj sliku javno da je ne vide oksane, jao si ga tebi kad te budu dohvatile. Šta su ti to „oksane“, pitam je. Ta mi ruska reč nije poznata. Pčele se na vašem kaže isto kao na našem, ose isto, muhe isto, za stršljene po letećim akrobatama znam da su „striži“, ali, oksane? Bode li to, zuji li, gde napada prvo. Smeje se, misli da se šalim. Slikaj se i sliku postavi pa ćeš brzo saznati!

Htela je i jedna naša planinarka da se sa nama slika. Zna da sam šeret, sluša naš razgovor, smeje se, misli i ona da teram šegu. Ništa što mi je faca ozbiljna. Zar stvarno ne znaš ko su oksane? U tri slatke reči mi objasni. Mene vatra neka uhvati, zenice mi se raširiše. Joj, a da li će stvarno da me napadnu? Sa jednom, dve pa i tri ću izaći na kraj, ali više od tri... Znaš, ne bih da tražim pomoć prijatelja, sebičan sam po tom pitanju.

Prepričao sam sve to mojoj gospi kad sam sišao sa planine. Sad se pa ona smejala. Sve si blentav, kaže. Oksane đene-đene, preživećeš ih, ali ovi naši prozapadni pozadinci kad te dohvate, ne znam sa njihovim kevtanjem i balavljenjem kako ćeš da izađeš na kraj. Opasna neka stvar, mislim se, oksane napred a pozadinci straga. Ma nek se vijori.

© 2025 Branimir Perić

Tekst u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena pisca i postavljanje linka na ovaj blog odakle je tekst preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.