Drvodelja
Završih
danas (konačno) sa drvodeljskim poslovima za ovu godinu. Naporan to posao beše:
napraviti tri ormana, dve komode i kapiju da spreči pasje sinove da nam više ne
upadaju na terasu i ne prave dar-mar po njoj dok halapljivo brišu iz zdele ono
što naš mladi mačor nije pojeo ili od njih nije stigao (a i mleko mu
posrču). Da mi nije bilo pomoćnika, ne znam koliko bih brzo i uspešno uradio
sam. Moja gospa se u to ne računa. Sem što je bila fotograf-dokumentarista mog
drvodeljskog umeća, bila je i vidar mojih rana, koje u svom majstorskom zanosu
i svoj svojoj majstorskoj veštini sam sebi naneh. Umesto dlanom u dasku sa
tiplovima, kako bi tiplovi sa druge strane nekako upali gde im je mesto, udarih
zglobom. Vena mi pukla i iz momenta krvlju zacrnela zglob, nadula i njega i
batak od palca ko krofnu u užarenom ulju. Skoči ti moja gospa kao panterica,
baci se na zamrzivač i zari kandže u njega. Izvadila otud sleđeni grašak i
turila mi ga na zglob, uprkos mom jogunjenju, ritanju i pominjanju nekih
reči, više zbog toga što sam bio hrabro uplašen. Mada se i nisam toliko ritao.
Posle toliko godina braka svikao sam da budem krotak kao goveče kad govedarica
drekne (a dreči počesto – u poslednje vreme sve češće).
Bila je
moja gospa, kad zatreba (posle serije pristojnih reči što je prekidam u njenim
poslovima) dodavač alata, pridrživač komada nameštaja i pomoćni podizač gotovog
nameštaj. Ah, da, bila je i zalupač vrata kad počnem da psujem što mi nikako ne
polazi za rukom već stoti pokušaj štelovanje krila na ormanu i nabrajanja
najmilijih onom ko ih je takve vitoperne osmislio.
Ovo sve
kad je bilo u pitanju sklapanje i postavljanje nameštaja. Što se tiče izrade
kapije za sprečavanje ulaska pasjih sinova na terasu, sklepah je od drvenih
parčića zateklih u našoj šupi (nemate pojma šta se sve u šupi može naći!), kao
i od otpadaka drvenih radova na kući komšinice Menke (koje mi svojom
ljubaznošću ustupila. Ne znam kad bih i kako je završio da mi nije bilo
pomoćnika: učenog mačka, sveznalice – kod grubih radova i mačkice, umetnice s
kičicom – kod finih. Hvala im od srca. Zbog njih mi nije bilo hladno, iako je
temperatura, čim zađe sunce, ili se skrije iza oblaka, padala naglo. Topio sam
se od miline i zahvalnosti što mi odmažu i što sam po njihovim uputim nekoliko
puta radio istu stvar dok je ne dovedem do savršenstva (srećom pa sebi bušilicom
nisam prosvirao ruke, ili se bojom umazao više nego što sam se umazao ).
Što reče jedan moj Vajber prijatelj, kome sam slike moje tvorevine slao:
„Takvom majstoru i priliče takvi pomoćnici. Ako su pametni, naučiće kako ne
treba raditi.“ Pakosnik. Ali ne dam se ja demoralisati. Dođi ti pa napravi
bolje! Možeš da radiš i bez pomoćnika.
Dok gledam
svoje gotovo delo, sve mi nešto lepo oko srca. Odavno nisam bio tako ponosan na
sebe (što bi rekla moja bratanica). Počeh i da pevušim. Onu predivnu pesmu koju
su „Crveni koralji“ tako maestralno pevali davne 1968, skoro jednako dobro kao
što je pevao i njen najuspešniji izvođač, Bob Darin, bolje od njenog tvorca
Tima Hardija, bolje čak i od Led Cepelina i svih četrdeset drugih izvođača, a
svakako bolje od Džonija Keša koji je sa svojom Džunom voleo da testeriše.
Drvodelja
da sam ja
A ti da si dama
Da li onda bi željela
Ljubav među nama
Da,
drvodelja, a ne drvoseča kako su je „Koralji“ prepevali! U originalu, na
engleskom, tako i glasi “If I were a carpenter” (“Da sam drvodelja“). Ne znam
da li ste znali da je tu pesmu pevao i mister Spok, čuveni Vulkanaca iz
„Zvezdanih staza“, alijas Leonard Nimoj? Snimio je i ploču sa njom. Ali su
„Koralji“ i od njega bili bolji, iako se tome nisu nadali, kao što sam i ja
ispao veštiji drvodelja nego što se moja gospa nadala.
P.S.
Prilažem i sliku čudne sprave od plastike. Došla je sa materijalom za sklapanje
ormana. Ni iz priloženog uputstva za montažu nisam joj uspeo da prokljuvim
svrhu. Pisao sam i proizvođaču opreme da mi kažu, ne samo čemu služi taj deo,
nego i kako se koristi. Rekli su mi čemu služi, ali nisu i kako se koristi.
Očigledno ni sami nisu znali. Eto vama nagradnog pitanja. Ko mi prvi napiše
čemu služi i kako se koristi, šaljem mu ga kao nagradu (imam ih tri – uz svaki
orman je stigao po jedan). Evo i pomoći prijatelja: da sam znao čemu služi i
kako se koristi, ne bih onoliko sebe izudarao čekićem po prstima.
KRAJ
© 2020
Branimir Perić
Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili
celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog
imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta,
(2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i
objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i
objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje
autorskih prava.
.jpg)
