Uzdah

i da prospu milovanje svoje
ko kišu da prospu u prolećnom pljusku
i kapi po zemlji da pršte
i da zvone dugo, dugo uspavanku neku
i da kosu ti mrse u lahorskoj ćudi
ustreptalo i tanano
i na prstima da hode
a ti da lebdiš
da razlivaš se kao
voda što kocku od šećera poji
i da se topiš
i da toneš u naručju nekom
al’ čemu
kad čežnja i nije čežnja
u snovima dok samo luta

© 1973 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

---

Recitovao Ivan Bekjarev, u svojoj emisiji „Mislim na vas, mislite na mene“, „Beogradu 202“, 9. april 1973.

---

Objavljeno u časopisu „Provincija“, br. 42, Međurepublička zajednica kulture „Sava“, Šabac, 1984. str.41.

---

Objavljeno u knjizi "Zbornik nade", Kreativna radionica Balkan, avgust 2023, str. 184