Greška

Čovek je naopako biće, polazim od sebe. Svestan sam da je ta mlada lastavica odletela iz mojih ruku. Okružila se bila nevidljivom barijerom u koju sam se bespomoćno zaletao kao noćni leptir u upaljenu sijalicu. Leptir za sijalicu misli da je sjaj sunca. Ja nisam mislio ništa. Zaletao sam se opsednuto. Njeno već zrelo telo, njene plave oči, pogled ispod nakrenute glave, bili su za mene sjaj jači od sijalice, plamen koji bukti i mene leptira prlji. Istovremeno, tinjalo je u njoj neugašeno detinjstvo. Bila je neiskvarena, čista dušica, mlada kožica koju život još nije izgrebao kandžama. Ta dvojnost me je opčinjavala.

Znam da sam je izgubio, ali se u meni sve protivi. Utroba mi se okreće, klobuča, stišće me iznutra. Od pomisli na nju stomak me boli. Da mi je uspelo da joj probijem barijeru samo za trenutak, uveren sam, sijalica me ne bi oprljila, ni sveća, ni oganj – bila bi sva moja i nikad ničija više.

Nikako da se pomirim sa tim da neću biti taj u koga će se zaljubiti. Ne mogu a da ne pomislim da će moja lastavica, koliko sutra prhnuti uvis i nekoj protuvi, tamo gde se vratila, uleteti u ralje. Zavoleo sam to neiskvareno biće, ćure što ništa ne zna, pa bih i sa ove daljine da je zaštitim. Vreme ne leči, vreme truje. Strašno boli sujeta.

Nije mi jasno gde sam pogrešio. To nikada i nije jasno. Možda u tome što sam pomislio da tek iznikla stabljika može da ponese plod?

Bila je zaista dete. Dete u ženi. Kad mi se opirala detinje se branila: „Moje drugarice znaju šta je ljubav. Za mene je to suviše rano.“

Ne zaboravljam one koje su mi značile. Znam da neću ni nju. Sećaću je se više nego drugih devojaka. Sećaću se tog četrnaestogodišnjeg deteta što dođe kao pupoljak, a mojom krivicom, tamo gde se vratila, bez mene počinje da cveta i insekte mirisom privlači. Razgnevim se od same pomisli. Podsvesno sam je svojim pritiskanjem na behar naveo: ”Mala moja, nije ti rano – nisi više devojčica, nisi ni devojka, žena si i te kako!” Reči su te koje oblikuju. Trag im ostaje urezan čak i kad se ne upamte.

KRAJ

© Branimir Perić

Текст може бити преузет и објављен у деловима или целини и то искључиво уз поштовање следећих услова: (1) уз навођење пуног имена и презимена аутора и постављање линка на ову страницу са које је ски, (2) без измена преузетог текста и (3) под условом да се преузимање и објављивање не врши у комерцијалне сврхе. Преузимање, копирање и објављивање овог текста супротно наведеним условима представља кршење ауторских права.

Ова кратка прича објављена је на странама 78-81 у двојезичној антологији "Чаролија и магија писане речи" ("Zauber und Magie des geschriebenen Wortes") на српском и немачком језику. Издавач: Клуб љубитеља књиге "Мајдан" (Klub der Buchliebhaber "Majdan"), Костолац, 2025. Причу је превела на немачки Драгица Шредер (Dragica Schröder), која је и приређивач антологије.