Plava suza

 

Godinama nisam  u podrum
ormanu starom u pohode išao
ni u bež fijoku
u predelu grudi
onu levu s ključem
da se setim gvirnuo.
Zašto pa da gledam
kad znam šta ću naći:
insektarijum probodenih buba
hermetički zatvoren
da ih druge bube ne pojedu;
češljiće
iz rasplelih kosa ispale
devojaka koje ljubih
na otomanu u uglu;
gumice, šnale
namerno ostavljene
da sećaju
i bole;
razne visuljke, zvončiće,
sa vašara plišano srce,
izdeljano slovo od plute,
minđuša jedna čak.
 
Svejedno siđoh
vuklo me nešto.
 
Iz fijoke povadih sve redom:
šnalice, đinđuve,
plišano srce,
bombonu u „zlatu“
što na jelku se kači,
nanizane spajalice,
insektarijum.
 
Ispod svega, gle, zakopan spomenar,
pisan ono onda kad smo se rastajali
da se više nikad ne sastanemo.
 
Drhtim i listam:
drugovi ga šalama kitili.
Listam i drhtim:
drugarice sladunjave nizale rime.
Listam, prsti mi se grče:
stihovi jedni od drugih
iz tuđih spomenara prepisivali.
Listam, da li dalje da listam?
 
U sredini:
dve stranice prazne,
skoro prazne;
na levoj ništa,
u sred desne plava suza
nakrenuta
kao da suzu sama pušta.
Ispod suze
gde bi njene suze pale
veliko slovo.
Iza slova tačka
jedna jedina.
Gde su još dve tačke?
Nisam znao da i tačke kojih nema
ispod rebara bodu?
Baš boli.
 
Navreše sećanja
Bol se penje do grudi,
Probada.
Zar i posle toliko godina?
 
Načisto sa njom nikad bio nisam,
da li je ozbiljna il' se sa mnom sprda.
Ni sada odgonetke nema.
Plavom suzom šta je htela reći
da je pitam nisam stigô
niti priliku dobih više:
posle mature se sreli nismo
pogubismo se ko vetrom razneto lišće
s jeseni na sve strane.
 
Lupao sam glavu:
Šta je htela suzom,
a šta tačkom samo jednom?
Žao joj je bilo što se rastajemo,
slutila je: zauvek,
ili što se među nama nije zbilo?
 
Godine su proletele
brže nego vetar kroz grane bez lišća.
 
Zašto me još peku suza njena
i tačka sama?
Možda bih je mogao naći?
Možda sam je mogao naći?
Baš sam lud:
sigurno je već baka
i nije sama;
ko zna u kom je gradu,
ko zna u kojoj zemlji;
ko zna da li je živa.
 
A i da je nađem,
šta joj reći,
sa čim se suočiti
u njoj
u sebi?
 
Crv se ne da
kopka.
Jedno je pitanje dovoljno samo, veli.
Kad je nađeš,
uči me crv,
skupi hrabrost.
Gledaj je u oči,
ne obaraj glavu.
Pitaj prosto:
Da li imaš suza?
Ako ih imaš
da li će ti i sada
kada na papir kane
suza biti plava?
Po odgovoru znaćeš.

© 2024 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na stranicu ovog sajta sa koje je preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.