Ne nisam te zaboravio

 

Ne nisam te zaboravio
mačje oke crne
pogled tuge
trepavice duge
uzalud kriju
plam
 
Ne nisam te zaboravio
jer prvi sneg veje
vidim
vetar ponovo detinji
šal iz nedra krade
da se njime hladi
od tebe vrelo mu je
 
Ne nisam te zaboravio
senica me seti
po simsu zaskakuta
krivi glavu drsko
u lice mi se smeje
što dršćem od hladnoće
a ko vetru vrelo mi je
 
Ne nisam te zaboravio
istrčalu bez kaputa
jezikom sneg da lizneš
i dete i žena
ni dete ni žena
kugla užarena
ovaj led ne bi odledila
vreli
 
Ne nisam te zaboravio
dok u meni krika ima
ne mogu stati
za sobom
za tobom se osvrtati
ni korake odbrojati
koliko me od tebe dele
i ka tebi vode
istovremeno

© 2019 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na ovu stranicu sa koje je skinut, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava. 

Ovo je sedma pesma iz ciklusa „Pevanja Veroniki“. Ime Veronika je simbolično, sastavljeno je od reči vera i svetionik (kao svetionik odoleva talasima koji se razbijaju o stenu pod njom). 

---

Pesma je objavljena u knjizi pesama Branimira Perića, "Nestanak struje", KK21, Smederevska Palanka i Suza Dream, Brzeće, 2024, str, 82-83