Mojih deset haiku

 

 

Mojih deset haiku

 

„Perići! Pošta!“ – začu se pod prozorom poznat i drag glas našeg čika poštara. Naš nam čika poštar ovde, u Drenjaku, donosi samo lepe stvari. One ružne, plave, od kojih te nešto preseče preko pola, stižu na beogradsku adresu.

Posle mesec dana od kad je trebalo da mi bude isporučena, konačno držim u rukama knjigu „Osmehom mi dođi“ u izdanju Književnog kluba „Zlatno pero“ iz Knjaževca. U njoj je, na strani broj 38, štampano mojih deset haiku (pesama). Haiku do sada nisam pisao. Previše sam opširan da bih u tri reda sa sedamnaest slogova, koliko mora biti u haiku, sabio sve ono što bih želeo da kažem i u dubini duše osećam. Ali kako sam čovek izazova, a gde ćeš veći izazov nego savladati sebe, sedoh i ne jednu, nego sručih na belinu ekrana mog kompjutera deset haiku (pesama). Namerno pišem ovo „pesama“ u zagradi (zbog vas da znate da su pesme u pitanju), jer ako bih napisao bez zagrade, bio bi to pleonazam, a i uvredili bi se haikanci, jer haiku već znači pesma i to tačno definisane forme, motiva i namene. Sve sam ovo dobro izučio pre nego što sam se prepustio haikiranju. Ako je harikiri ritualno samoubistvo samuraja, kad sam se odlučivao na ovaj korak plašio sam se da ovo ne bude moj haikiri (tako bi se valjda zvalo kad bi pesnik sa haiku mogao da se samoubije). Kad ono, moje haiku žiri proglasio za najbolje! Zamislite, neko ko do sada nije ni u snu pomišljao da haikira, odjednom ispade haikanac i to najbolji! Kao dokaz prilažem diplomu „Zlatnog pera“ koja to ovekovečuje. Uzgred, „Zlatno pero“ me i učlani u sebe (iako to lično nisam tražio). Hvala Zlatnopercima na toj počasti.

U knjizi „Osmehom mi dođi“ objavljeni su najbolji radovi pristigli na XV međunarodnom konkursu književnog kluba „Zlatno pero“. Konkurs je bio još u aprilu, ali dok je žiri odabrao najbolje radove, dok je urednik sklopio knjigu, dok je štampar odštampao, došao je i 28. avgust kad su svečano proglašeni pobednici i knjiga promovisana. Hteli su mi je poslati odmah, ali kako sam se tad spremao za put na kome ću sa svojom gospom bezmalo mesec dana lunjarati po Jadranu i njegovom hrvatskom i italijanskom zaleđu, zamolio sam urednicu knjige i predsednicu Kluba, Sanju Radovanović, da mi je pošalju tek kad se vratim, odnosno kad Sanju pozovem i javim joj da sam se vratio. Hvala ti Sanja. Žao mi je što se nismo videli na promociji, ali videćemo se, obećavam.

U stvari ispalo je dobro što vam svoje haiku tek sad predstavljam. S obzirom na užas koji potresa svet u Judeji i već zaboravljenoj Ukrajini, čitanje haiku dođe mu kao iskupljenje, s obzirom da u haiku, ako se držimo kanona, možete naći sam mir, smirenje, lepotu, okretanje prirodi, sve ono lepo i opuštajuće što nas vraća majci prirodi i mirenju sa njom. Svojevrsno traženje oprosta od prirode za sva razaranja koje smo joj naneli (a i sebi). Zato, prepustite se haiku svim srcem, osetite trenutak, osetite da i vi pripadate majčici prirodi. Kako reče Crnjanski, haiku je kratak kao uzdah. Strogo je definisane forme. Kao što rekoh, ima samo tri reda. Prvi može imati samo pet slogova, drugi sedam, treći opet pet. Broj reči pri tome nije važan, a ređaju se bez rimovanja. Nema u haiku nasilja, nema ružnog, nema ni patosa, niti metafora, nema umovanja, samo uhvaćeni trenutak prirode koji se duboko doživljava i u čitaocu oslikava.( Dobro sam ovo naučio, a?) Uostalom, nije uzalud narod smislio onu izreku: „Ko peva, zlo ne misli.“ Da su Palestinci i Izraelci pevali umesto što su jedni na druge zapucali (jednako kao i oni iznad nas), ne bi slušali severne sejače zla i za njima se povodili. Haiku braćo, a ne bombe i tenkovi, zakukao bi Dositej da kojom nesrećom po sebe oživi. Ali otud se ni Isus nije vratio. Smučili smo se i njemu.

PS: Ovih deset haiku možete pročitati klikom na link:
https://branimirperic1.blogspot.com/2023/10/deset-haiku-na-belom-snegu-svoj-trag.html

 

© 2023 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovim ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) da se navede puno ime i prezime autora i postavi link na početnu stranicu ovog sajta (2) da se ne vrše nikakve izmene preuzetog teksta i (3) da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.