„Na brezi venčanica bela“ u knjizi

 

„Perići! Pošta!“ opet se jutros pod prozorom začu glas čika poštara. „Paketić. Moliću fino, potpišite ovde!“ Dok čika poštar ispija kafu, uzimam makaze i sečem plastične gaće paketića. Kad, iz gaća ispade knjiga: „Čuvari detinjstva 3 – Zbornik poezije za decu 2022.“ Nisam jutros stavio kapi za oči koje mi je prepisala teta čiji se naziv specijalizacije uvek zapetljam kad izgovorim. Pročitah lepo sa korica knjige naslov: „Zbornik pesama za decu 2022.“, ali mi se u onom 2022 muti nešto zadnja cifra. Vidim li ja to lepo dvojku na kraju, ili tu ipak stoji trojka? Ne dvojka je, sve ti poljubim! „Je li, čika poštare, gde vam se denu ovaj paketić čitave godine kad mi ga tek sad donese?!“ Poštar ustuknuo, povlači se unazad, sa lica mu čitam. „Nisam ja, očiju mi!“ Umalo se ne prevrte sa stolice. Podmeštam mu pod nos korice knjige. „A šta ti ga ja znam,“ sabra se on nekako. „Čas nam je dispečerski centar u Kragujevcu, čas u Nišu. Mi napravili svoj u Kruševcu, ali nam ne daju da ga koristimo. U njemu sad neko gaji pečurke. Ko zna gde su taj paketić zaturili. Čučao u nekom budžaku.“ Mirišem ja knjigu. Ne miriše na pečurke. Znači Kruševac nije kriv. Vrtim glavom, vrti i čika poštar. Nekako čoveku neprijatno došlo na tuđi red. Pokupi se čovek navrat-nanos, kafu do kraja ne popi, sasu na brzaka raki'cu u grlo pa brže bolje zamače uz brdo, ko veli, ko zna, možda ovome na pamet padne još nešto da me priupita. Nije kriv a oseća se krivim. Doduše, nije ni Pošta. Videh to posle kad sedoh natenane da prelistam knjigu. Ah to li je znači! U tom grmu leži zec! Na zadnjoj strani knjige pročitah da je izdanje knjige finansirala Opština Trstenik, ali tek od budžeta za 2023. godinu! Neću da pitam zašto su tek sad uplatili izdavaču a ne prošle godine kad je trebalo. Nije to više ono vreme kad je „Prva petoletka“ hranila Trstenik. Sad em nemaju para, em moraju da slušaju one odozgo. Partijska hijerarhija mora da se poštuje. Vlast najbolje zna šta je preče od kulture.

No, ostavimo krivca nek ga ne peče savest ko što i neće, nego da vidimo zašto je ova knjiga baš meni stigla? Evo ga! Strana šezdeseta. Čitam: „Branimir Perić, Drenjak (Brzeće) – Na brezi venčanica bela“. To li je znači! E kad je to, evo dole i linka, za one koji vole poeziju, nek čitaju. Možda će se i neko od onih ko je ne voli prevariti da pročita. Pesma ne miriše na pečurke, mame mi, iako na brezi rađa jedna od najukusnijih pečurki posle vrganja po imenu „turčin“.

Klikom na sledeći link, otvoriće vam se pesma „Na brezi venčanica bela“:
https://branimirperic1.blogspot.com/2020/01/na-brezi-vencanica-bela-drvece-zimska.html

КРАЈ 

© 2023 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovim ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) da se navede puno ime i prezime autora i postavi link na početnu stranicu ovog sajta (2) da se ne vrše nikakve izmene preuzetog teksta i (3) da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.