Kučka Džesika i prizivanje detinjstva

 

  

Kučka Džesika i prizivanje detinjstva

 

„Perići, pošta!“ doziva poštar ispod terase. „Otkud ti, čika poštare? Nije te odavno bilo?“ „Potpišite, moliću fino, ovde! Ništa ne treba da platite, sve je plaćeno!“ Divno je kad ne mora da se plati, a još divnije kad ti poštar donese knjigu tešku pola kilograma u kojoj je objavljeno i nešto tvoje! Dvojezična antologija na srpskom i nemačkom, tvrdih korica i sa belom vrpcom za obeležavanje (umalo vrpci da se zamerim da je ne pomenem). Knjiga je debela čitavih 536 strana! Podseti me na „Anatomski atlas“, udžbenik sa druge godine medicine mog brata, sa kojim smo budili kučku Džesiku kad nam u sred noći hrkanjem ne dâ da spavamo. Najslađe joj je bilo da nam hrče ispred vrata. Srećom pa se u to vreme nije noću jurilo u ve-ce. Kakvo bi to saplitanje, gaženje i cviljenje bilo dok je opkoračujemo. Buldog, ljubimica naše gazdarice Nade, a Nada naša ljubimica, naročito kad nam ušeta u kombinezonu u sobu. Otvorimo "Anatomski atlas", odškrinemo vrata pa ga iznad Džesike naglo sklopimo. Dobra neka kuca, s obzirom da joj je pasmina krvoločna. Ni da zareži, ni da nas krvoločno pogleda. Da sam ja kučka Džesika i da mi dva obešenjaka prekinu san taman dok lovim zeca i u snu galopiram šapama, pocepao bih im makar pidžame, ako ne i nešto više od toga. Sirotica, samo nas tužno pogleda i spusti ponovo glavu na šape.

No, zašto se baš kučke Džesike setih u ovom času? Valjda zato što se dvojezična antologija koju držim u ruci zove "Probudi detinjstvo u sebi" / "Vecke das  Kind in dir". Dobro, de, ako ćemo mak na konac, nije sećanje Džesike baš sećanje detinjstva, već prisećanje malo starijeg doba. Ali i studentsko doba je neka vrsta detinjstva. Sve čega se sa setom sećamo – ono kad nam se toplina razlije grudima – sećanje je na detinjstvo. Sve je detinjstvo u odnosu na sadašnji trenutak u kome živimo, čitava naša prošlost.

Antologiju "Probudi detinjstvo u sebi" sastavila је i sa zastupljenih jezika u njoj na nemački i srpski prevela književnica Dragica Šreder (Dragica Schröder) koja živi i stvara u Hildenu, Nemačka. Izdavanje su finansirali nemačka banka Šparkase (Sparkasse) i Jugoslovensko/nemačko kulturno društvo Hilden e. V. (Jugoslawisch/Deutsche Kulturverein Hilden e. V.). U knjizi je zastupljeno 86 autora sa Balkana i ostatka Evrope, a među njima, na stranama 52-55, Dragica je uvrstila i moju kratku priču za decu „Harmonija“, kako njen srpski original, tako i prevod. Priču možete pročitati klikom na link:
https://branimirperic.blogspot.com/2024/06/blog-post.html 

© 2024 Branimir Perić 

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovima ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka sa početne stranice ovog sajta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Ova kratka priča objavljena je na stranama 82 i 83 u dvojezičnoj antologiji "Čarolija i magija pisane reči" ("Zauber und magie des geschriben wortes") na srpskom i nemačkom jeziku. Izdavač: Kostolac : Klub ljubitelja knjige "Majdan" = Klub der Buchliebhaber "Majdan", 2025. Priču je prevela na nemački Dragica Šreder (Dragica Schröder), koja je i priređivač antologije.