Umirem polako

 

Umirem polako,
gasnem kao suton, istrošeni dan,
kao sveće dogorelo vlakno,
dim sam u stanju još samo da dam.
Na zgarištu vatre plamen,
ostavljen da drhti i za ognjem sanja
i pepeo što se razvejava,
jedva da to seća na negdanji san.
Umirem polako.
 
Umirem polako,
vetru sličan kad kroz grane svirne,
kad se iz daljine snažno,
sav u nenad
i kroz sulud sruči.
U nemiru niko
i prostranstvu sviko,
granjem sputan albatros Bodlera
uzaludan pušta krik.
Nemoć je ta u koju se curi
čim beskraju ugleda se kraj.
Umirem polako.
 
Umirem polako,
ja u kome svi gorostasa vide,
nedostiž daleki i prkosa hrid,
podivljale snage nabujalu reku,
pred sobom što valja i dobra i zla,
onog koji ume i sve mu se može,
uspravnoga hoda,
mržnjom i ljubavlju raspaljeni bik.
Umirem polako.
 
Umirem polako,
uveren da bolje je tako,
da ne trnem brzo, drugom da je lako,
bar tugama beskrajno da svetim se sebi
tu podvalu pravim.
U suton pozni kad izblede seni
sve postaje strašno.
U tom svetlu samo da me vide ljudi.
Umirem polako.
 
Umirem polako,
a niko ispod da gvirnuo nije
i niko pravu istinu da zna,
da duša mi krhka paukova mrena,
sklona čak i dašku da se dâ.
Pružati nežnost
u njoj još tinja,
sve drugo,
nevinost detinjstva i ljubavi dah,
umiru polako.

© Branimir Perić

Pesma u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena pisca i postavljanje linka na ovaj blog odakle je preuzeta, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje teksta pesme suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

Pesma je objavljena u knjiizi pesama Branimira Perića, "Nestanak struje - gorke pesme", KK21, Smederevska Palanka i Suza Dream, Brzeće Kopaonik, decembar 2024. str. 69-70.

 

Pesma je objavljena pre toga u časopisu "Srebrni vijenac", godina IV, broj X, SPKD Prosvjeta, Srebrenica, decembar 2024, str. 20-21