Đurđevak

 

Više nikad kod nje da odem neću, nikad, zapravo ni tad – čak ni na pogreb!

Golub u grudima guguče. Idem i cupkam, buket stišćem. Đurđevak se razbehario u mojoj ruci, miriše. Više letim nego što hodam. Klikćem. Gde prođem – reka, opojna sreća, što od mene, što od cveća. Poskakuje klinac koji klinac nije. Proleće u ruci miriše. Sve oko mene miriše. Odzvanjaju koraci. Trčim, trčim! Kad klikćeš, nije lepo kliktati sam, najprolećnije je kliktati sa nekim koga osećaš da ti pripada.

Kapija, popločana staza, basamaci. Drhtaj u grudima. Pritiskam kvaku. Zaključana vrata. Pritiskam ponovo. Zelene zavese na prozorima. Nemoguće! Znala je da ću doći!

Opet zvone koraci. Trotoar. Deo supe u mom grlu. Zelene zavese mi pred očima. U meni plač. Idem, a kao da ne idem. Koraci mi teški, grudi mi teške. Cveće da bacim? Gledam u zemlju, ne smem u nebo, pašću. Stežem zube. Buket da izgazim smerno pa ni zeleno, ni belo, ni miris, ni lepo, samo kaša? Neću. Dižem glavu, očaj je diže. Koraci ječe.

Pogled mi zvera. Lepotu tražim, devojku osmeh. Koraci zveče. Najlepšu ištem, devojku za primer. Koraci zvone. Cveće da joj pružim. Koračam po trotoaru, van trotoara, po travi, pa po raskvašenoj zemlji, hladom drvoreda vatru da stišam.

Opet sam na trotoaru. Odjeci zvonki, odjeci mukli. Rashlađena mi je glava, ne i duša. Nastavljam. Odluka ista. Uzalud. Najlepše nema, sve rugobe hode.

Stara misao. Buketa da se otarasim.

Cveće se ne da. Zrači, da li belinom više, da li mirisom strasti. Sve bi da čini samo da ga ne bacim. Proleće je u mojoj ruci na muci, miriše.

Prešao sam ulicu. Staza me vodi do zgrade. Ispred ulaza stepenice. Lift škripi. Izlazim. Opet jedna vrata. Ne ona. Druga. Druga žena. Ecce femina! Radost joj na licu. Ruke mi steže. Sreća se ne skriva. Cveće blista, proleće blista. Buket na njenom krilu. Miriše. Miris nas opija. Sve je jači. Smeh i sreća. Pupolj. Stan se puni dahom neizmernog.

Kad klikćeš, nije lepo kliktati sam, najprolećnije je kliktati sa nekim, sa onim koga osećaš blisko, makar na trenutak, makar i samo tada kada ti je kliktaju potreban. Godine nisu važne.

 

KRAJ

 © Branimir Perić

Tekst u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena pisca i postavljanje linka na ovaj blog odakle je tekst preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.

"Đurđevak" je objavljena u časopisu za kulturu i umetnost, "Nekazano", br. 14, Međunarodno udruženje književnih stvaralaca i umjetnika „Nekazano”, Bar, novembar 2024, str. 93-94