Čudesnije od najčudesnijih

  

Ako se u bajkama prelaze velika prostranstva da bi se plemeniti ciljevi njihovih junaka ostvarili, ako u bajkama nema suštinske razlike između stvarnog i izmišljenog, prirodnog i natprirodnog, ako je u bajkama prelazak iz jednog paralelnog sveta u drugi bezbolan i lako ostvarljiv, onda je savremeni srpski pisac Branimir Perić napisao čudesnije bajke od najčudesnijih.

Junaci njegovih bajki olako preplovljuju ogromnu vodenu kožurinu Okeanije na leđima kita i nošeni ljubavlju lame savladavaju prašumske provalije Latinske Amerike. Perićevi likovi su tipski, često porodični: stariji brat – mlađi brat, ili su predstavnici društvenih klasa kao u svim bajkama: kraljevi, kraljice, prinčevi i princeze, seljaci, nadničari i sluge. Ali Perić ima i nadtipske likove: kraljević-zvezdočatac, koji skuplja naučnike i posreduje suđajama da održe u životu prerano rođenu decu; ili kraljević, pametan, otmenih manira, rođen sa telom debelog crva, naduvene glave, ruku i nogu, koji se sa životinjama i biljkama razume; ili princeza koja, iako je majka pobacila, odrasta u prelepu devojku neobične moći da spoji svet ljudi i svet bića ljudima nevidljivih. Perićevi likovi okruženi su dobrim vilama, odnosno suđajama koje vraćaju u život pobačenu decu, druguju sa zahvalnim životinjama kao što su lame ili kitovi, ljubimcima nadničarske dece ali i kraljeva, suprotstavljaju se jahačima kitova kvarnih zuba... To su posve originalni likovi u Perićevim bajkama.

Iako je u žanru bajke skoro sve tipsko, od toka i ideje, preko neodređenog vremena i prostora, likova i događaja, do srećnih završetaka, pa je autorima savremene bajke teško biti originalan, Periću je i to pošlo za rukom, jer je u pripovedanje bajki sublimirao svoje dugogodišnje iskustvo pisanja naučne fantastike, misteriozne proze, porodičnih i mladalačkih priča metafizičke osećajnosti. I, evo, napisao je svoje čudesne bajke, čudesnije od najčudesnijih svetskih. Još samo da je svet svojih bajki porinuo u prebogatu tradiciju svog naroda, bio bi srpski Andersen. Ovako, ostao je bez ovog narodnosnog odličja za ljubav svog posvedočenog internacionalizma. Od svega je najvažnije da je savremena srpska književnost, pored brojnih uspelih narodnih i autorskih bajki, dobila posve nove i originalne bajke.

Misaoni sloj Perićevih bajki je dubok. Dovoljno je navesti samo dve maksime njegove metafizike da se čitaoci uvere koliko ovaj bajkopisac duboko misli i oseća:

Niko tako ne uliva snagu kao nada, a još kada nadu zameni vera, nema sile koja takva uverenja može pokolebati.

Ono što srodne duše spoji i ono što srodne duše spoje, nikakva sila ne razdvoji, niti mu ikako nauditi može.

Predlažemo autoru da jednu od navedenih maksima stavi kao moto ove zbirke njegovih bajki.

Perić je u kompoziciji svojih bajki ostvario još jednu originalnu inovaciju. Svaka njegova bajka komponovana je iz više ciklusnih, mozaičnih priča, čvrsto povezanih istom temom i glavnom idejom, jedinstvenom fabulom i njenim akterima. Uspostavljena je među njima uravnoteženost početnog nesporazuma, preko s merom građenog razrešenja, do srećnog, duboko humanog završetka kojim se svaka Perićeva bajka okončava. Branimir Perić istinski se bori kreacijom protiv zla i u svojim bajkama, uz svu svoju motivisanu i darovitu maštovitost.

Perićeve bajke, pored sve njegove bujne maštovitosti, nisu ništa drugo do kondenzovana stvarnost, nataložena tokom čovekovog življenja i delanja u svim vremenima i na svim prostorima, a sve po prirodnim zakonima ravnoteže. 

Radomir Baturan

U Kruševcu, 8. oktobra 2025.

Tekst može biti preuzet i objavljen samo u delovima i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na početnu stranice ovog teksta na sajtu sa koga je skinut, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.