O Srpskoj Vikipediji s povodom

 

Već mi poodavno Vikipedija na srpskom ide na „pišni živac“. To penjanje je davno počelo, još od doba kad sam, onima koji je uređuju, slao pisma, upozoravao ih i molio da prestanu sa kvarenjem našeg jezika (očigledno, sračunatim – nemam drugog objašnjenja). Na primer, umesto „prašume“, uporno, kao da nam inat teraju, pišu „kišna šuma“. Ni za živu glavu ne priznaju da su bukvalno preveli sa engleskog rein forest. Naša lepa reč „prašuma“, tako je, u srpskoj varijanti Vikipedije, postala „pišna šuma“. Zamislite tu ludoriju da se Ršumovićeva zbirka pesama „Smešna prašuma“, zove „Smešna kišna šuma“! Ršum bi prvi poludeo. Ili knjiga Svetozara Vlajkovića, „Pustinja u prašumi“, da se zove „Pustinja u kišnoj šumi“! Ili roman Henrika Sjenkjeviča, kod nas da se zove „Kroz pustinju i kišnu šumu“! Ili Zejn Grejov „Osvetnik prašume“, da se zove „Osvetnik kišne šume“. Nagnut nad otvorenom haubom Srpske Vikipedije, Igor Mandić bi na to satirično uzviknuo: „Ma koji im je nježnik!“

Ovo sa „pišnom šumom“ samo je jedan od žalosnih primera, koga sam se posle toliko godina setio. Ako se budem uhvatio i drugih njihovih gluposti, pa i zanemarivanja poznatih ličnosti i događaja iz naše savremenosti, ovaj tekst bi se poprilično odužio.

Do besa me dovodi što skoro ništa od onoga što mi treba ne nalazim u srpskoj Vikipediji, a toga u svakoj drugoj nalazim i to naširoko! Ma šta mislili o onima uz gornji tok Save, kod njih uglavnom ima svega onog što u srpskom izdanju nema. O našim ljudima, našim krajevima, našoj istoriji, sve što vam treba pre ćete naći tamo nego kod nas, uključujući i podatke o ovovremenim ličnostima, naročito onima iz sveta kulture. Naši savremenici, pa i mnoge naše istorijske ličnosti i trenuci, nisu vredni pažnje srpskih Vikipedijanaca!

Od kad sam uvideo da sa usijanim glavama nema razgovora, u velikom luku zaobilazim srpsku Vikipediju. Ako mi nešto zatreba, odlazim na strane Vikipedije (istočnih, zapadnih i neutralnih zemalja). Uporednim prevodom tekstova iz njih, izvlačim šta mi treba.

 

Ali kad te đavo hoće, onda te hoće. Prevarih se večeras da pogledam šta su srpski nogopedisti u Vikipediji napisali o Đorđi Meloni, italijanskoj premijerki.

Samo što mi para nije izbila na uši, kao ispod skačućeg poklopca na šporetu, kad moja gospa, radeći pet poslova odjednom i istovremeno prateći voljenu krimi seriju, zaboravi na šporet, pa ključ iz lonca okupa pola kujne.

Zar Vikipedija ne treba da je politički neutralna? Zar Vikipedija i slične nogopedije služe za to da šutiraju jednu stranu u zadnjicu po naredbi ili po svojoj usijanoj glavi (zavisno šta preteže: naredba ili usijana glava)?

Na jednom mestu, u tekstu srpske Vikipedije o Đorđi Meloni, čitam doslovno ovako napisano: „Meloni je 22. februara 2023. posetila Ukrajinu i sastala se sa predsednikom Volodimirom Zelenskim da razgovara o tekućoj ruskoj invaziji. Meloni je posetila i Buču, u predgrađu Kijeva, gde su ruske snage ubile više od 400 Ukrajinaca u martu 2022. godine.“

Nije mi kipuća voda ispod poklopca prošištala zbog toga što mislim ili ne mislim da je Buča ukrajinski Račak, odnosno Merkale, nego je poklopac odskočio zbog toga što smatram da ne sme niko, ko pretenduje na neutralno informisanje, politički sebe da svrstava i da stavlja iskaze prepisane iz medija jedne od protivničkih strana. Razumeo bih da tako nešto stave u deo gde se pišu kontraverze. U sred teksta, koji treba neko posle da tumači kao istinu, nedopustivo je da se stavlja nešto što je nedokazano, što je spekulativno, a sve je nedokazano i spekulativno dok jedna strana tvrdi jedno, druga dokazuje suprotno i nema makar sporazumne istine.

Udrite me po glavi (da ne kažem čime) ako me još neki put uhvatite da srpsku Vikipediju čitam!

 © 2026 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen samo u delovima i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena autora i postavljanje linka na početnu stranice ovog teksta na sajtu sa koga je skinut, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.