Pošto, do kog si dna pala!

  

Pošto, do kog si dna pala!

  

Poslao sam u petak iz Brzeća preporučenu pošiljku sa knjigama prijateljici koja stanuje na Zvezdari (Beograd). Sva radosna javlja mi juče (ponedeljak), videla je u aplikaciji Pošte („Praćenje pošiljke“) da je pošiljka na dostavi. Čeka ona, čekam ja. Prođe podne, prođe vreme ručka, dođe popodne, pade i veče, a od prijateljice nema abera da su joj knjige stigle. Ček da pogledam status pre nego što je pozovem i ne ukorim je zbog neuviđavnosti što mi nije javila da joj je pošiljka stigla. Otvorim Poštinu aplikaciju, kad ono, imam šta da vidim, umalo me šlog nije strefio. Protrljam oči, stavim džozluke da jasnije vidim. Ne, ne varam se. U rubrici Status (pošiljke) piše „Vraćena (Adresa nepoznata)“. Kako, bre, nepoznata?! Počinjem da kuvam. Jedva sam sačekao jutro da pozovem upravnika pošte u Brzeću za savet šta da radim. Srećom, čovek razuman, ima iskustva sa ovakvima kao što sam ja. Umirio me. Kaže, nek prijateljica ode do svoje pošte, daće joj pošiljku. Javim ja prijateljici. Opet čekam. Nema je da se javi. Da li je otišla ili nije? U zlo doba eto ti poruke od nje. Otišla je, ali se bez pošiljke vratila. U pošti su joj rekli da je pošiljka već uveliko u postupku vraćanja pošiljaocu (postupak je pokrenut još juče!), ništa se ne može učiniti. Sad ne samo da sam prokuvao, nego sam i ospice dobio. Ne mogu da verujem! Zar je to ona Pošta u kojoj sam bezmalo dvadeset godina s ponosom radio? Ona Pošta koja je bila primer svim firmama u zemlji po uređenosti, ustrojstvu procesa, procedurama koje su strogo poštovane, klijentima koji su joj bili na prvom mestu?! Zar je to ona ista Pošta koja je smatrala svojom čašću da nađe načina da uruči pošiljku i kad na njoj nema adrese, ne samo ako je pogrešna?! Poslao brat moje gospe sa mora razglednicu svojoj drugarici u Kragujevac, ali joj nije znao adresu. Umesto adrese na razglednici napisao: „Čika poštare, ne znam adresu, znam samo broj telefona. Molim te uruči joj razglednicu!“ I, gle, drugarica dobila razglednicu. To je bila Pošta! A sada, a danas, mrzelo poštara da nosi paket sa četiri knjige, lakše mu bilo da na pošiljci napiše „Adresa nepoznata“. Čak i da nije tako bilo, da je prosuo kafu preko adrese pa adresa ostala toliko umrljana da više nije mogla da se pročita, u aplikaciji u kojoj se vode preporučene pošiljke mogao je da vidi ulicu i broj. Ako nije on, mogao je kontrolor koji raspoređuje i kontroliše poštare, pa i sam upravnik pošte kad je poštar u poštu pošiljku vratio neuručenu. Pošiljka u pošti u Brzeću nije mogla biti primljena kao preporučena ako joj se u aplikaciju Pošte ne unesu ispravna ulica i broj – aplikacija bi je odbila, ne bi joj dodelila kod po kome sam joj pratio status. Nije mi za poštarinu koju ću morati ponovo da platim kad mi se knjige budu vratile (ako se vrate), to me ne boli. Boli me saznanje u kakvu nam se jadnicu Pošta pretvorila, nečovečnu, bez predusretljivosti i osećaja za čoveka, bez želje da se klijentu izađe u susret, da se oseti uvaženim i poštovanim, da i dalje može da se kune u jedinu instituciju u koju se još mogao da zakune. Sve smo uništili, sami sebe pre svega. Umesto da budemo bolji, tražimo krivca u drugome. Znam šta će se desiti ako ovo iko od nadležnih u Pošti bude pročitao: naći će stotinu obrazloženja i izgovora – takvi smo postali – samo neće priznati da nam je i Pošta postala bezosećajna!

© Branimir Perić

Tekst u celini ili delovima može biti preuzet i objavljen isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) uz navođenje punog imena i prezimena pisca i postavljanje linka na ovaj blog odakle je tekst preuzet, (2) bez izmena preuzetog teksta i (3) pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.