„Uzdah“ u knjizi

 

Juče ispod prozora čujemo glas našeg poštara: „Perići! Paket!“ Kad ga prihvatih umalo da mi ne ispade iz ruke od neočekivane težine. Platismo propisanu poštarinu koja košta koliko knjigu da kupiš, otvorih paket, a ono, u paketu – knjiga! Eto, kupio sam knjigu, ali ne u knjižari, niti preko interneta, već, ispade, od Pošte!

Knjiga tvrdih korica. Tvrdih korica!? Hajde što ima 353 strane, ali da je tvrdih korica!? Zamisli, danas kad više niko ne štampa knjige tvrdih korica već samo mekih – takozvano broširano izdanje – moraš da ga držiš u rukama pažljivije nego šoljicu do vrha pune kafe: kafa da se ne prospe kad je usnama prinosiš, a knjiga da se ne raskupusa posle prvog čitanja! I još ima svilenu traku – obeleživač stranica gde si stao sa čitanjem! Nije ni čudo što je teška 476 grama (izmerio sam) – taman koliko tri obične knjige sa tankim koricama.

Ime joj je malo blesavo – „Zbornik nade“. Ko se tu i čemu nada ne znam da li će se dokučiti nakon čitanja i gledanja. Ima unutra i slikâ – i to u boji! Izdavač je „Kreativna radionica Balkan“. Može se kupiti kod izdavača, u knjižarama „Vulkan“ i „Roman“, kao i preko internet prodavnica ovih istih. Pazite samo da vas glava ne zaboli kad budete videli cenu. Mada kod izdavača može i znatno jeftinije da se pazari.

Bela hartija. Lepo. Od kad ne videh knjigu bele hartije, već samo štampanu na onoj žutoj koju štamparije kradu iz kasapnica pa posle kasapi nemaju čime meso da ti uvijaju. Na 184. strani pesma „Uzdah“, a na 311. i 312. moja cenjena biografija. Baš lepo.

„Uzdah“ spevah još davne 1972. godine i poslah je Ivanu Bekjarevu, našem glumcu čije mi se recitovanje sviđalo.

Ivan Bekjarev je starijim generacijama bio poznatiji kao Stevica Kurčubić iz kultne TV serije „Bolji život“, ili kao i Boško Despotović iz takođe kultne TV serije „Srećni ljudi“, nego kao Ivan Bekjarev. A današnjim generacijama? Eh, današnje generacije se ne usuđujem da anketiram, pošto je Bekjarev umro još „davne“ 2020.

Elem, tom slavnom Ivanu Bekjarevu se svide moja pesma i odrecitovao je nadahnuto u ponoćnom programu „Beograda 202“ koji je te godine vodio.

Prođoše godine, otada.

Pre skoro više od 30 godina crkao mi magnetofon na kome sam Bekjarevo recitovanje zabeležio. Srećom papir duže traje od tehnike.

Konačno dođe vreme da i svoj „Uzdah“ ugledam odštampanog na papiru. Dobro, de, biće odštampan i u okviru knjige pesama koju ću, nadam se, uskoro staviti u korice. Nadam se takođe da ta moja knjiga neće biti ovako teška kao „Zbornik nade“, kako je ne bi neka gospa upotrebila kao hladno oružje pa njome rascopala glavu nekom svom gosponu koji je ne ispunjava i ne raspilavljuje kao što ja ispunjavam i raspilavljujem svojim uzdasima nežna ženska srca. Mada, mojoj gospi nije potrebna ovako teška knjiga – ima ona ubojitija oružja. Hm, na to već nisam računao.

KRAJ

Pesmu možete pročitati klikom na ovaj link:
https://branimirperic1.blogspot.com/2024/01/uzdah.html

 

© 2023 Branimir Perić

Tekst može biti preuzet i objavljen u delovim ili celini i to isključivo uz poštovanje sledećih uslova: (1) da se navede puno ime i prezime autora i postavi link na početnu stranicu ovog sajta (2) da se ne vrše nikakve izmene preuzetog teksta i (3) da se preuzimanje i objavljivanje ne vrši u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavlja kršenje autorskih prava.