Koncept Jelene Protić Petronijević vođenja promocije "Daha u ogledalu" u KCK

 

Četiri knjige koje su pred nama večeras ostvario je Branimir Perić od početka do kraja, ne samo kao autor, pripovedač i pesnik nego ih je kreirao i vizuelno, digitalno, grafički... Kao i videoprezentaciju, plakat ove promocije, u nekoj novoj renesansi savremenog življenja, povezao je čoveka od reči i čoveka od tehnike uz još neke osobine koje su ga naterale da se pozabavi stvaralaštvom ove vrste i da to podeli sa publikom, čitaocima, pre svega i pre svih ostalih...

Večeras ćemo se bolje upoznati sa knjigom proze DAH U OGLEDALU, a biće reči i o knjigama poezije koje su se pojavile neposredno pre pomenute, ili su samo malo starije, par meseci. Naslovi knjiga poezije iz kojih ćemo čuti odabrane pesme su: DUGA, NESTANAK STRUJE, JABUDAKANIJA.  To je poezija koja postavlja pitanja, često retorička, na koja već postoji odgovor, ali se olakšava duša, deli se sumnja i sa drugima, sa nepoznatim prijateljima i bližnjima koji će ući u knjigu kao pozvani ili  neočekivani gosti u kuću... Ali to je izazov koji možda vodi do istine, do smisla i spoznaje... Svet se bolje upoznaje ako svoje iskustvo razmenimo sa nekim, makar i sa čitaocima...  Pesnička igra rečima, kovanice novih reči, grade sopstveni stil autora u kojem ima i satire i lirike i disovskog bola i romantičarske slutnje...

Kada se okrenemo knjizi Dah u ogledalu, knjizi pripovedaka, nailazimo i na grafičke, slikovne najave, nailazimo na jedan sistematičan, celovit pristup stvaranju dela, na ulovljene snove, putovanje u prošlost, eksperiment sa ulaženjem u različite dimenzije vremena i prostora, igru, neprestanu igru rečima, neobičnim obrtima razgovora među junacima priča, apsurdnim situacijama, nezaboravnim epizodama iz detinjstva koje nisu dešifrovane do kraja, kao što nisu ni emotivni susreti, vibracije među ljudima, među zaljubljenima u kojima svako ipak plovi svojim brodom... Otkrivanje tajne čovekovog bića jeste motor- pokretač ovih priča... Suočavamo se sa slikom čovekovog poraza jer ga vreme uvek nadigra, ali piscu ostaje mogućnost da se igra do kraja, a čitaocu ostaje da prati tu igru i da potraži nešto prepoznatljivo u njoj ali i da otkrije nešto novo, u čemu je vrednost svake pročitane knjige koja nam je zadržala pažnju i koja nam je probudila radoznalost.

Pošto se i mi večeras nadigravamo sa vremenom, neću da čitam biografiju autora, samo ću skrenuti pažnju na to da je poreklom iz Kruševca, odakle je potekao i započeo školovanje. I to da je bio začetnik, jedan od osnivača Književne omladine, što je važan podatak za mnoge od nas koji smo se kao mladi tu okupljali, čitali svoje radove i imali prve javne nastupe kao pesnici... Branimir Perić nas je podržavao i kritikovao, kako-kada je trebalo... što je bilo korisno, a sada znam i da je to nezaboravno iskustvo.

 

Pitanje za autora, ono najvažnije pitanje: Kako su nastajale ove knjige?

Koliko je inženjer, tehnički um uticao na pisca?

U pauzi kad nisi objavljivao, pretpostavljam da si pripremao, akumulirao sadržaj i  sakupljao motive ovih knjiga?